Pogrešne odluke stigle na naplatu: Banka Amerike u minusu od 100 milijardi dolara

Odluka Banke Amerike doneta pre tri godine da upumpa većinu od 670 milijardi dolara u priliv depozita iz ere pandemije na tržišta duga u vreme kada se obveznicama trgovalo po istorijski visokim cenama i niskim prinosima stigla je na naplatu, piše "Fajnenšel tajms".

Ovi potezi su ostavili Banku Amerike, drugu po veličini američku banku po imovini, sa više od 100 milijardi dolara gubitaka na kraju prvog kvartala, prema podacima Federalne korporacije za osiguranje depozita.

Ta suma daleko premašuje nerealizovane gubitke na tržištu obveznica koje su prijavili njeni najveći konkurenti.

Različiti rezultati odražavaju strategije preduzete na početku pandemije kovida, kada su banke apsorbovale poplavu depozita štediša. Banka Amerike je stavila više novca u obveznice, dok su drugi čuvali veći udeo u gotovini.

Scenario Sudnjeg dana: Američke banke mogu da izgube 540 milijardi dolara

Sada kada su prinosi porasli, a cene obveznica pale, vrednost portfelja ove američke banke je pala.

Nasuprot tome, "Džej Pi Morgan Čejs" i "Vels Fargo" - prva i treća najveća banka u zemlji, svaka je imala oko 40 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka na tržištu obveznica, dok je na četvrtom mestu "Sitigoup" sa 25 milijardi dolara.

Gubici u Banci Amerike čine petinu od 515 milijardi dolara ukupnih nerealizovanih gubitaka u portfelju hartija od vrednosti među skoro 4.600 banaka u zemlji na kraju prvog tromesečja, pokazali su podaci Federalne korporacije za osiguranje depozita.

"Izvršni direktor Brajan Mojnihan je uradio fenomenalan posao u rukovanju operacijama banke, ali ako pogledate bilans stanja banke, on je u neredu", rekao je Dik Bove, iskusni bankarski analitičar.

Banka Amerike saopštila je da ne planira da prodaje obveznice, izbegavajući kristalizovane gubitke koji za sada postoje samo na papiru. Portfolio banke sastoji se od visoko ocenjenih hartija od vrednosti koje pokriva država, a koje će verovatno na kraju biti vraćene kada dospeju osnovni krediti.

Ali zadržavanje na investicijama sa relativno niskim prinosom, od kojih su mnoge podržane 30-godišnjim stambenim kreditima, u vreme kada novokupljene obveznice daju znatno veći prinos, moglo bi da ograniči prihod koji banka može da generiše od depozita svojih klijenata.

Borba centralnih banaka sa inflacijom ulazi u novu bolnu fazu: Kako izbeći recesiju?

Godine niskih kamatnih stopa, stroža regulativa i blagi ekonomski rast naveli su banke svih veličina da stave više depozita u obveznice i druge hartije od vrednosti ili da podstaknu kreditiranje tražeći manje kreditno sposobne klijente.

Od kraja 2019. do sredine 2022. ukupna vrednost hartija od vrednosti, u svim bankama porasla je za 54 odsto, ili 2 milijarde dolara, i oko dva puta brže od njihove ukupne imovine, prema podacima Federalne korporacije za osiguranje depozita.

"Silikon veli banka" (SVB), koja je i povećala vlasništvo nad hartijama od vrednosti i pozajmljivala start-ap kompanijama koje su gubile novac, simbolizuje kako se strategija izjalovila, jer je banka bankrotirala u martu, nakon što je izgubila 1,8 milijardi dolara prodajom dela svog portfelja hartija od vrednosti.

Posle pauze u junu, FED ponovo najavljuje stezanje kaiša: Kamate će rasti do kraja godine

Banka Amerike ima 370 milijardi dolara u gotovini i ne suočava se sa krizom likvidnosti poput SVB-a. U stvari, BoA i druge velike banke primile su prilive depozita od klijenata regionalnih kreditora.

Većina stambenih zajmova se otplaćuje mnogo ranije od njihovog roka od 30 godina, a ako bi kamatne stope ponovo pale, onda bi obveznice povratile vrednost.

Banka Amerike je, kao i druge banke, takođe dobro prošla na godišnjim stres testovima FED-a, čiji su rezultati objavljeni u sredu.

Analitičari, međutim, ukazuju da, bez obzira na to, investitori osećaju efekte grešaka u portfelju hartija od vrednosti banke. Akcije Banke Amerike su pale za 15 odsto ove godine, što je čini najlošijom od svih velikih rivala. U isto vreme, akcije "Džej Pi Morgana" porasle su za 3 odsto.