Recesija stiže na zimu: Ekonomija Evrope u haosu

Inflacija u evrozoni je oborila sve rekorde nakon što je u oktobru porasla na 10,7 odsto, a cene energije i hrane u Evropskoj uniji nezaustavljivo rastu.

Prve procene pokazale su da su cene u 19 zemalja u kojima se koristi evro porasle po godišnjoj stopi od 10,7 odsto u oktobru, što je veliki skok u odnosu na 9,9 procenata u septembru.

Cene energenata su porasle za skoro 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su troškovi hrane, alkohola i duvana veći za više od 13 odsto, piše Si-En-En.

Naime, cene u sektoru usluga su u oktobru rasle brže nego u septembru što je zabrinjavajuće jer su se vlasti nadale da će ublažavanje pritiska na lanac snabdevanja pomoći u smanjenju inflacije.

Inflacija u Nemačkoj, najmoćnijoj evropskoj ekonomiji, porasla je na 11,6 odsto. U Italiji i Francuskoj je zabeležen porast opšteg nivoa cena od 12,8 i 7,1 procenata.

Poređenja radi, inflacija u SAD je u septembru iznosila 8,2 odsto.

Uprkos problemima sa inflacijom, evropska ekonomija i dalje raste, ali gotovo neprimetno. U periodu izmeđi jula i septembra, i evrozona i Evropska unija su zabeležile rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,2 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom. Veća potrošnja nakon perioda izolacije i pojačana kretanja turista u toku leta pomogli su da se neutrališe uticaj rastućih troškova života.

Ipak, ekonomisti očekuju da će recesija stići u toku zime jer cene energije primoravaju Evropljane da štede i podstiču preduzeća da gomilaju gotovinu. Cene prirodnog gasa takođe štete industrijskoj proizvodnji, iako su naglo pale posle vrhunca koji je zabeležen u avgustu.

Viši ekonomista ING grupe Bert Kolijn ocenio je da budućnost evropske ekonomije ostaje mračna.

"Sa porastom kamatnih stopa i neizvesnim ekonomskim izgledima, takođe slabe i očekivanja po pitanju investcija. Stoga, i dalje očekujemo da će se privreda smanjiti u narednim kvartalima", rekao je Kolijn.

Podaci o ekonomskom stanju u Evropi predstavljaju znak upozorenja za SAD, koje tek treba da objave svoje oktobarske podatke. Iako je manje izložena posledicama sukoba u Ukrajini, Amerika se takođe bori da ograniči rast cena, što je primoralo Federalne rezerve da nastave sa ubrzanim povećavanjem kamatnih stopa.

Lagard: Mora se nastaviti podizanje kamata i po cenu recesije u evrozoni

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je u intervjuu za letonski dnevnik "Delfi" da ECB mora da nastavi da podiže kamatne stope kako bi se izborila sa inflacijom, čak i ako se verovatnoća recesije u evrozoni poveća.

"Naše opredeljenje je stabilnost cena i to moramo da ostvarimo koristeći sve alate koje imamo na raspolaganju. Odlučni smo da učinimo ono što je neophodno da inflaciju vratimo na ciljani nivo od dva odsto", rekla je Lagard.

ECB je podigla kamatne stope za ukupno 200 baznih poena na prethodne tri sednice, a tržišta predviđaju niz daljih povećanja koja će ključnu kamatnu stopu od 1,5 odsto 2023. godine dovesti blizu nivoa od tri posto.

"Naše odredište je jasno, još nismo tamo. Biće daljih povećanja kamate u budućnosti", pojasnila je predsednica ECB, ne precizirajući na kom nivou bi podizanje stopa moglo da se završi.