Analiza RT Balkan: Šta znači rekordan nivo deviznih rezervi i gde Srbija čuva svoje zlato?

Devizne rezerve Srbije na kraju maja su dostigle najviši nivo otkad se prate podaci. Njima se, tvrde u NBS, obezbeđuje pokrivenost koja je gotovo dvostruko veća od standarda. Samo tokom ove godine devizne rezerve su porasle za 2,67 milijardi evra i sada vrede blizu 22,1 milijardu evra.

Iz centralne banke navode da je trenutnim deviznim rezervama obezbeđena pokrivenost novčane mase M1 (koju čine gotov novac i depozitni novac, odnosno potpuno likvidna potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu) od 180 odsto i 5,8 meseci uvoza robe i usluga.

Analiza RT Balkan: Koliko novca građani Srbije čuvaju u bankama?

Strukturu deviznih rezervi Narodne banke čine devize na računima u inostranstvu, obveznice najrazvijenijih zemalja, specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda, zlato i efektivni strani novac.

Pre dve godine u trezore NBS je uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.

Vrednost zlatnih rezervi je trenutno oko 2,3 milijarde evra, odnosno oko 10 odsto deviznih rezervi. Od jula 2021. godine, Narodna banka Srbije zlato čuva u svojim trezorima.

Stručnjaci smatraju da je opcija čuvanja zlata "kod kuće" bolja opcija, naročito u ovim nestabilnim geopolitičkim vremenima punim neizvesnosti.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović kaže za RT Balkan da je za svaku zemlju dobro da ima što više rezervi u devizama i u zlatu.

"S jedne strane to je dobra vest, jer znači da ćemo ipak neke potencijalne probleme ekonomske prirode lakše rešiti, jer zlato uvek može da se pretvori u likvidni novac. S druge strane, to znači da se deo nekih priliva usmerava ka deviznim rezervama, što znači smanjenje životnog standarda stanovništva, jer bi taj novac mogao da se ubaci u sistem i da utiče na povećanje životnog standarda. Treba imati devizne rezerve, ali srazmerno svojim ekonomskim potencijalima i sposobnostima", smatra profesor Stojanović.

Rekordna tražnja centralnih banaka za zlatom

Prošlu godinu posebno je obeležila tražnja za zlatom od strane centralnih banaka, jer su kupile 1.136 tona zlata, što predstavlja najveću tražnju od kada se vodi evidencija, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato.

Prema njihovoj statistici, u politici deviznih rezervi Grčke dominira zlato sa 55 odsto ukupnih rezervi i 114,2 tone na kraju prošle godine. Poljska ima 228,7 tona, ali je učešće zlata daleko manje u ukupnim rezervama, svega osam odsto. Rumunija ima 103,6 tona, a Mađarska 94,5 tone zlata.

Bugarska ima 40,8 tona, a odmah iza je Srbija sa 38,5 tona koja je u sredini u regionu Centralne i Istočne Evrope po visini zlatnih rezervi.

Kina povećava zlatne rezerve i smanjuje zavisnost od dolara

Na drugoj strani su zemlje poput Češke u čijim politikama upravljanja deviznim rezervama zlato ne igra bitnu ulogu, gde zlato čini tek 0,5 odsto sa oko 12 tona. Slično je i u Hrvatskoj koja ima nešto ispod dve tone zlata.

Sjedinjene Američke Države sa čak 8.133 tone što je 67 odsto ukupnih rezervi, imaju imaju najviše zlata u rezervama na svetu. Druga je Nemačka sa 3.355 tona, a treća i četvrta su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tone zlata u svojim trezorima, Rusija peta sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2010. tona.
S druge strane, neke bogate zemlje kao što su Kanada i Norveška uopšte nemaju zlato u svojim deviznim rezervama.

Iz NBS navode da su tokom deset godina kontinuirano uvećavali zlatne rezerve kupovinom zlata najveće finoće, 99,99 odsto, iz domaće proizvodnje. Osim toga, NBS je kupovinom zlata u inostranstvu uvećala zlatne rezerve za još 12 tona. Krajem 2019, za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone. 

"Vodimo računa i o pravilnom rasporedu, strukturi, odnosno diversifikaciji deviznih rezervi. Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe - krajem maja 2023. zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada je količina iznosila 15,3 tone", objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Navedene kupovine zlata obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija - Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Do sredine 2021. godine čuvane su na posebnim računima u trezorima u Bernu.

Narodna banka: Bruto devizne rezerve na najvišem nivou u poslednjih više od 20 godina

"U okviru rezervi zlata, a čuvano u trezorima u inostranstvu, stajala je i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije. Ona je čuvana u trezorima u Londonu, kod Banke Engleske. Zaključno sa julom 2021, kada je uvezena poslednja tona iz Londona, NBS je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu sa praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje - poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke - uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva", navode u Narodnoj banci.

Jagma za zlatom: Banke više ne veruju u dolar

Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.

S obzirom da se devizne rezerve nalaze u obliku različitih finansijskih aktiva, na čiju vrednost utiču kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nivo deviznih rezervi se konstantno menja i u zavisnosti od tržišnih faktora. Tu je reč o kretanju stopa prinosa na međunarodnim tržištima, međuvalutnim odnosima i tržišnoj ceni zlata. Deviznim rezervama se upravlja kako bi se ostvario određeni prinos, uz prevashodno poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti.

"Zlato je sigurno, za razliku od deviza, koje mogu, a to iskustvo smo imali sa švajcarskim frankom, da izgube na vrednosti. To je siguran plasman, ali su transakcioni troškovi veliki, jer nije isto kada kupujete i kada prodajete zlato. U principu, što više rezervi u čvrstoj vrednosti je bolja opcija od plasmana u neke valute na koje mogu da utiču promene na berzi", objašnjava profesor Stojanović.

Nivo deviznih rezervi se konstantno menja tokom vremena. U skladu sa prilivima i odlivima sredstava u deviznim rezervama, ali i u zavisnosti od tržišnih faktora. I sama struktura rezervi se menja.

"Devizne rezerve prevashodno imaju za cilj da obezbede likvidnost zemlje u plaćanjima prema inostranstvu. Prilivi i odlivi iz deviznih rezervi, između ostalog, nastaju i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. U tom kontekstu, po osnovu intervencija NBS, neto kupovinom deviza, u prvih pet meseci ove godine devizne rezerve su uvećane za 1,5 milijardi evra, što čini gotovo 60 odsto povećanja rezervi u 2023 godini. Time se kumuliraju rezerve koje povećavaju otpornost naše zemlje na šokove iz međunarodnog okruženja", objašnjavaju u centralnoj banci.

Rusija će ponovo kupovati strane valute za svoje devizne rezerve

U skladu sa međunarodnom praksom, kao i kod drugih centralnih banaka sredstva iz klasa aktive koje čine devizne rezerve mogu se čuvati u zemlji i inostranstvu, u skladu sa uvažavanjem osnovna tri principa upravljanja rezervama: sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti.

U NBS tvrde da upravljaju deviznim rezervama veoma odgovorno i da se one ulažu konzervativno - u depozite isključivo kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke, kao i u najkvalitetnije državne hartije od vrednosti.