RT Balkan analiza: Da li je država pronašla formulu za oporezivanje frilensera

Prevodioci, programeri, profesori jezika, jutjuberi, dizajneri i ostali radnici na internetu, koji zarađuju na osnovu ugovora o autorskom delu od početka ove godine imaju mogućnost da porez na svoj prihod plaćaju po dva modela. Njihov položaj uređen je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, a od 1. jula je u funkciji poseban portal za radnike koji ostvaruju prihode na ovaj način.

Kako objašnjavaju u Udruženju frilensera i preduzetnika Srbije, frilensom se smatra sav prihod od inostranih fizičkih i pravnih lica i od domaćih fizičkih lica za usluge i rad od autorskog dela ili usluga i rada sličnog autorskom delu.

To se odnosi na oblasti digitalnih usluga, što podrazumeva rad onlajn za inostranog nalogodavca, kada se isporučuje usluga, a ne fizički proizvod. Rok za prijavu i plaćanje poreza je 30 dana od isteka kvartala.

Koliki će tačno porez platiti zavisi od izbora između dve opcije oporezivanja, a razlike u iznosu mogu da budu - značajne. Frilenseri u Srbiji prijavljuju porez kroz takozvano samooporezivanje – na portalu izaberu jednu od dve opcije oporezivanja koje im zakon omogućava, unesu podatke o svojim prihodima i automatski dobiju iznose koje treba da plate.

Epilog posle tri godine

Novi zakonskim rešenjem uvodi se red i rešava dugogodišnji problem, koji se našao u fokusu javnosti još u oktobru 2020. kada je Poreska uprava najavila oporezivanje frilensera pet godina unazad, jer do tada većina uopšte nije plaćala nikakvu naknadu državi. Poreznici su tražili da plate poreze na prihode iz inostranstva, ali i doprinose za zdravstvo i za Fond PIO, za proteklih pet godina, sa kamatom, a prema tim rešenjima neki od njih je trebalo da plate 70 do 80 odsto svojih prihoda.

Oni su tada danima protestovali i tražili su da njihove obaveze teku od momenta primene novog zakona kojim bi se tačno definisale obaveze i prava frilensera. Oni su u aprilu 2021. ipak postigli dogovor sa Vladom Srbije, a objavljeno je da će oni koji pređu određenu granicu prihoda za proteklih pet godina i budu kroz reprogram uplaćivali poreze i pripadajuće doprinose, imati pravo na priznavanje radnog staža na ime uplaćenih doprinosa.

Dogovoreno je da oni koji su zarađivali do 570 evra neće imati nikakvu poresku obavezu, oni koji su zarađivali do 1.000 evra u proseku da imaju obavezu 13 odsto, a do 2.000 evra 20 odsto, što je faktički značilo da su doprinosi otpisani (jer porez iznosi 20 odsto) i da će se na taj način deo ljudi platiti samo porez, a da će dobiti i staž za to. Dakle, suštinski je otpisano od 70 odsto do 100 odsto duga.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić je na predstavljanju portala u Beogradu istakla da je Ministarstvo do završetka projekta došlo zajedničkim snagama institucija i udruženja frilensera, koja su učestvovala u radu radne grupe svojim predlozima i sugestijama.

"Ministarstvo finansija je bilo zaduženo za normiranje, za propisivanje svega toga što smo se na toj radnoj grupi dogovorili i mislim da je vrlo značajno što su ova zakonska rešenja bila proizvod saglasnosti svih onih koji su učestvovali u procesu", istakla je Savičić.

Četiri grupe frilensera

U Udruženju frilensera i preduzetnika kažu da je samo podnošenje poreske prijave, olakšano jer korisnici odgovaraju na pitanja i unose prihode, a portal sam generiše prijavu i uplatnicu sa kju-ar kodom. Dodaju i da je u planu unapređenje i dalji razvoj portala.

Šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj Irena Đorđević kaže da pojam frilenser nije zakonski definisan, ali da na sajtu postoji vodič koji ih deli u četiri grupe.

"Prva grupa su rezidenti Srbije, odnosno fizička lica koja rade u Srbiji za inostranog isplatioca, često su to neki poslovi veb dizajna preko platforme. Bez obzira na to da li je preko platforme ili ne, to su domaća fizička lica koja rade na teritoriji Srbije za inostranog isplatioca", rekla je Đorđević.

Druga kategorija su, kaže Đorđević, rezidenti koji rade u Srbiji za domaće fizičko lice.

"Dakle ukoliko u Srbiji pružate neku uslugu firmi, vi niste frilenser, samo ukoliko tu uslugu pružate nekom drugom fizičkom licu, tu pričamo na primer o uslugama čišćenja stanova, ili recimo bejbisitinga", navela je Đorđević.

Ona je rekla da u treću kategoriju spadaju rezidenti Srbije koji rade na teritoriji druge države.

"To su na primer moreplovci, naši rezidenti koji rade na prekookeanskim brodovima ili rečnim brodovima na teritoriji Srbije", objasnila je Đorđević.

Ona je kazala da su četvrta kategorija nerezidenti, odnosno stranci koji rade u Srbiji i ostvaruju prihode radeći za inostranog ili domaćeg poslodavca.

Dve opcije obračuna poreza

Na portalu frilenseri mogu pronaći precizne podatke i uputstvo za prijavu.  

Opcija 1

U opciji jedan takozvani normirani troškovi (određen vid poreskog oslobođenja) iznose 96.000 dinara u kvartalu. Poresku osnovicu čini bruto prihod ostvaren u jednom kvartalu umanjen za te normirane troškove. Porez se obračunava po stopi od 20 odsto.

"To znači da ukoliko u kvartalu ostvarite do 96.000 dinara, nećete imati obavezu plaćanja poreza, kao ni doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje", ukazuju poreznici.

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po ovom modelu se inače plaćaju po stopi od 24 odsto. Doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3 odsto i u obavezi su da ga plate svi koji nisu nosioci zdravstvenog osiguranja po nekom drugom osnovu (zaposleni ili prema međunarodnom ugovoru).

Opcija 2

Normirani troškovi u opciji dva iznose 57.900 dinara i uvećavaju se za 34 odsto od bruto prihoda ostvarenog u kvartalu. Porez se obračunava po stopi od 10 odsto. Oporeziv prihod je jednak bruto prihodu umanjenom za normirane troškove.

"To znači da ukoliko u kvartalu ostvarite manje prihoda nego što je visina oporezivog prihoda, nećete imati obavezu plaćanja poreza", objašnjavaju poreznici.

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje iznose 24 odsto.

"Ukoliko se opredelite za opciju 2, PIO doprinos je obavezan. Osnovica za plaćanje doprinosa za PIO je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. To znači da ćete na kvartalnom nivou morati da platite najmanje 25.218 dinara za doprinos za PIO. Ukoliko je osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod", ističu iz Poreske uprave.

Rok za prvu prijavu bio je 30. april, ali portal za e-prijavu još nije bio završen, pa je rok produžen i to tako da tih 30 dana počinje da teče sutradan od momenta kada bude objavljeno da je portal za prijavu poreza dostupan, što se desilo 1. jula.

Direktor tima za IT i preduzetništvo Kabineta predsednice Vlade Srbije Nenad Paunović je istakao da je ideja vodilja celog procesa bila da se frilenseri iz Srbije bave globalnim poslovanjem jednako lako, uspešno i komotno, kao i bilo gde u svetu. Paunović je istakao da je važna stvar ovakvih projekata korisničko iskustvo.

"Nije svejedno da li će se neki proces rešiti tako što će ljudi obilaziti šaltere sa punim rukama papira ili će završiti to u dva klika", rekao je Paunović.