Federalne rezerve SAD (FED) najavile su novo povećanje referentne kamatne stope, a njen guverner Džej Pauel izjavio je da se recesija u SAD ne može isključiti, prenosi "Fajnenšl tajms".
"Niko ne zna da li će ovaj proces dovesti do recesije, i ako do nje dođe koliko će ona biti ozbiljna", prokomentarisao je on odluke FED-a na konferenciji za novinare u septembru.
Inflacija u Americi poslednjih meseci dostigla je najveće vrednosti u poslednjih četrdeset godina i postaje sve ukorenjenija, što je primoralo rukovodioce FED-a da ubrzaju uvođenje novog povećanja kamatnih stopa.
Reč je o četvrtom povećanju od 0,75 odsto za redom, a očekuje se da će nakon implementacije ove mere referentna kamatna stopa u Americi dostići 4 procenta. Iako mnogi stručnjaci tvrde da je reč o neophodnim merama, one će nesumnjivo dovesti do značajnog pada ekonomske aktivnosti u najvećoj privredi sveta.
"Svaki novi izveštaj o inflaciji i svaki nepovoljan razvoj događaja u svetu ukazuje na to da FED mora da uradi više kako bi doveo situaciju pod kontrolu", izjavio je saradnik Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju Dejvid Vilkoks za "Fajnenšl tajms".
"Da uradi više znači da su šanse za recesiju veće, a ukoliko do toga dođe verovatno će biti reč o dubokoj recesiji", dodao je on.
Najnoviji pokazatelji pokazuju da je došlo do blagog pada na tržištu nekretnina, kao i do smanjenja potražnje potrošača, ali i da je problem inflacije i dalje daleko od rešenog.
Rast strukturalne inflacije izaziva glavobolje za ekonomiste
Ekonomiste posebno brine porast takozvane "strukturalne" inflacije, koja ne uzima u obzir proizvode sklone čestoj promeni cene, poput hrane i energenata. Mešavina poremećaja u lancima nabave izazvanih pandemijom korona virusa i sukob u Ukrajini doveli su do značajnog skoka cena ne samo u industriji, već i u sektoru usluga.
Novi porast kamatnih stopa već izaziva glavobolje ekonomistima, koji se plaše da bi on mogao da gurne Ameriku u recesiju. Prema procenama iz septembra, referentna kamatna stopa je trebalo da dostigne vrednost od 4,4 odsto do kraja godine, pre nego što bi dostigla maksimalnu vrednost od 4,6 odsto tokom naredne godine. Ove projekcije već su povećane, pa se sada očekuje da će kamatna stopa dostići čak 5 procenata u nekom trenutku.
Američki FED tako se našao između čekića i nakovnja: sa jedne strane povećanje kamatnih stopa pokazalo se kao neophodno da bi se galopirajuća inflacija stavila pod kontrolu, dok sa druge strane te mere vrlo lako mogu dovesti do recesije, koja bi bila izuzetno politički nepopularna. Pritisci na američku centralnu banku zbog toga će nastaviti da rastu u narednim mesecima.