Rojters: Evropi preti deindustrijalizacija?
Evropska industrija usled rastućih troškova i smanjenih zaliha štedi energiju, tako da je potražnja za prirodnim gasom i električnom energijom opala u proteklom tromesečju, prenosi Rojters.
Ali, prerano je za radovanje, jer do pada ne dolazi samo zbog toga što proizvođači gase termostate, već i zbog zatvaranja fabrika koje se možda nikada ponovo neće ni otvoriti.
Manja potrošnja energije pomaže Evropi da prebrodi krizu izazvanu specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini i smanjenjem snabdevanja iz Moskve, ali stručnjaci upozoravaju da bi industrijska baza kontinenta ozbiljno mogla da oslabi ako troškovi energije i dalje budu visoki.
Energetski intenzivne industrije, kao što su industrije aluminijuma, đubriva i hemikalija, u opasnosti su da trajno premeste proizvodnju na mesta poput Sjedinjenih Američkih Država gde je jeftina energija u izobilju.
Prirodni gas u SAD, na primer, i dalje košta oko petinu onoga što kompanije plaćaju u Evropi.
"Mnoge kompanije upravo obustavljaju proizvodnju", kaže član upravnog odbora preduzeća "E.ON" Patrik Lamers, i upozorava da bi ovakva situacija mogla da dovede do vrlo brze deindustrijalizacije Evrope.
Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da je evropska potražnja za industrijskim gasom pala za čak 25 odsto u trećem kvartalu u odnosu na prethodnu godinu.
Analitičari međutim kažu da do ovakve uštede nije moglo da dovede samo povećanje energetske efikasnosti, već da su uzroci pada potrošnje morala da budu i gašenja kompanija.
"Činimo sve što možemo da sprečimo smanjenje industrijske aktivnosti", rekao je Rojtersu portparol Evropske komisije Erik Mamer, ne objašnjavajući šta to konkretno podrazumeva.
Ekonomisti ipak upozoravaju da će u slučaju nestašice i sa hladnijim vremenom i uključivanjem grejanja u domaćinstvima, rezove prvi osetiti industrijski sektor.
Strah od egzodusa
Evropska industrija decenijama proizvodnju prebacuje na lokacije sa jeftinijom radnom snagom i nižim troškovima, ali energetska kriza taj egzodus dodatno ubrzava, kažu analitičari.
"Ako cene energije ostanu tako visoke da deo evropske industrije postane strukturno nekonkurentan, fabrike će se zatvoriti i preseliti u SAD gde postoji obilje jeftine energije iz škriljaca", rekao je viši ekonomista u organizaciji "Oksford ekonomiks" Danijel Kral.
Podaci o trgovini koje je prikupio Rojters pokazuju da je svih devet topionica cinka u EU ili prekinulo ili obustavilo proizvodnju, te da ih je zamenio uvoz iz Kine, Kazahstana, Turske i Rusije.
Ponovna otvaranja ovih postrojenja, kako se navodi, malo su verovatna.
Erozija industrije
Industrijska erozija od koje se strahuje već je u toku.
Evropa je tako ove godine po prvi put postala neto uvoznik hemikalija. Više od polovine evropskih fabrika amonijaka, ključnog sastojka đubriva, zatvoreno je, a njihova proizvodnja zamenjena je uvozom, podaci su Međunarodne asocijacije za đubriva.
Neke firme traže druge izvore energije, pa prelaze na naftu ili razmišljaju o solarnim projektima.
Nemačka industrija traži brža odobrenja za prelazak sa gasa na goriva koja više zagađuju, upozoravajući da će u suprotnom biti primorana da dodatno smanji proizvodnju.
