Za malinare je ova godina više nego loša, pa se mnogi brinu da će posle berbe biti u minusu. Tvrde da ih proizvodnja kilograma maline u gajbici košta 246 dinara, a samo retki od njih uspevaju da dobiju više od tog iznosa u otkupu, jer svega nekoliko hladnjačara plaća 250 dinara.
Većina otkupljivača daje do 200 dinara za kilogram, ali malinarima iz okoline Brusa za prvu klasu nude od 160 do 180 dinara po kilogramu, za drugu 120, a za treću samo 80 dinara. Proizvođači iz ovog kraja tvrde da se po tim cenama branje ovog voća ne isplati i traže da se cena na nivou zemlje izjednači i da dobijaju kao i malinari u Ivanjici, Arilju i Krupnju, gde je cena do 250 dinara.
Nema proizvođača koji je danas zadovoljan otkupnom cenom, a Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije kaže za RT Balkan da su hladnjačari i izvoznici krivi što je cena pala ispod svakog nivoa, jer su veštački izazvali višak ovog voća prekomernim uvozom jeftine i manje kvalitetne maline iz Ukrajine i Poljske.
"Oni su prošle godine uvezli oko 15.000 tona maline iz Poljske i Ukrajine i to nama sada stvara problem. Veliki izvoznici su uvezli malinu i napravili veštački višak u hladnjačama", tvrdi Radović.
On napominje da je sve počelo 2021. kada je izvoznicima falilo oko 20.000 do 25.000 tona domaće maline za izvoz i da su je uvezli, a da su to ponovili i prošle godine zbog niže cene maline u Ukrajini i Poljskoj.
Prekomerni uvoz pomrsio konce
"Pre dve godine je otkupna cena bila od 420 do 450 dinara, a lane od 500 do 630 dinara. Nije logično sada da je cena toliko pala, jer na domaćem tržištu nisu povećane količine i zato je jasno da je u pitanju prekomerni uvoz. Napravljen je veštački višak od oko 15.000 tona. To se radi tako što, prema ugovorima koje hladnjačari imaju sa evropskim i svetskim kupcima, uvoze iz Ukrajine i Poljske i drugih zemalja i nadomešćuju tu količinu koju nisu povukli od domaćih proizvođača i time stvaraju zasićenje na tržištu i spuštaju cenu, jer ima više robe nego što je potrebno", tvrdi Radović.
On ističe da je nelogično da je cena u Srbiji pala više od 200 odsto, dok je na svetskom tržištu niža za oko 5 do 10 centi.
"Obara se cena smišljeno i monopolski, hladnjačari sada plaćaju od 130 do 250 dinara. Ukrajinska malina je jeftinija, plaćaju je od 60 do 70 centi, ali je lošijeg kvaliteta, kao i u Poljskoj, gde je od 90 centi do jednog evra. Kvalitet njihove i naše maline je nebo i zemlja. Način pakovanja maline u Ukrajini u kesama od tone dovoljno govori kakve su naše, a kakve njihove. Srpska malina se mehanički bere, u gajbice od 1,7 kilogram do 2 kilograma", objašnjava Dobrivoje Radović.
On tvrdi da je u pitanju kartel udruženih hladnjačara, koji je napravljen na tržištu u Srbiji i dodaje da su se udruženja žalila i komisiji za zaštitu konkurencije.
"U marketu je 125 grama maline oko 250 dinara, a većina proizvođača toliko ne dobija ni za kilogram. Nismo tražili milione, već tri evra za kilogram i time bismo pokrili troškove, jer je proizvođačka cena 246 dinara. Na jednom od sastanaka u resornom ministarstvu je hladnjačar iz Brusa rekao da je imao plantažu od osam hektara maline i da je pokosio, jer nema ekonomsku računicu da radi. On nema račun da gaji svoju, ali ima račun da otkupljuje našu skoro za džabe", kaže Dobrivoje Radović.
Napominje da su udruženja tražila od države da uredi tržište, da su inspekcije na terenu već desetak dana i da kontrolišu po kojim cenama se uvozi, izvozi i da očekuju da će na kraju objaviti rezultate tih kontrola.
Provera porekla maline u hladnjačama
Ministarka Jelena Tanasković je komentarišući inspekcije na terenu, istakla da one podrazumevaju kontrolu kvaliteta voća i tokova novca, ali i da se kontroliše da se srpska malina ne meša sa drugim vrstama i uvezenim malinama.
"Kontrole su svakodnevne, poljoprivredna inspekcija i tržišna inspekcija su stalno na terenu kako bismo ambijent doveli do toga da srpska malina dobije svoje mesto i svoju cenu. Naša malina se kreće različito u zavisnosti od teritorije od 160 dinara do 240 dinara, a to je izuzetno veliki raspon te moramo voditi računa. Primarni proizvođač je onaj od kog sve kreće i on mora biti zadovoljan za svoj rad", smatra Tanasković.
Ona smatra da država može da pomogne malinarima pravljenjem ambijenta, a cena će, kaže ministarka, doći kada se skloni sve ono što remeti uslove tržišta.
"Očistili smo stare dugove, nemate repove, imate pojačane kontrole na terenu, jako vodimo računa šta se sa čim prodaje, da li se prodaje srpska ili neka druga malina, ako se prodaje neka druga ona ne može da ide kao srpska", istakla je Tanasković.
Ministarka kaže da i se razmatra mogućnost za pronalaženje sistemskog rešenja za problem malinara, koji postaje hroničan i ponavlja se svake sezone. Smatra da je jedino rešenje da se povratni PDV od 8 odsto, koji ide preko otkupljivača, daje direktno proizvođačima. Tada bi, kako navodi, država imala bolju evidenciju šta su prodali, koliko i kome.
Dobrivoje Radovanović ističe da mora se zaštititi domaća proizvodnja i dodaje da je možda rešenje da se uvedu prelevmani, kao što su bili za mleko i meso.
On napominje da radne snage sada ima sasvim dovoljno, manje su dnevnice nego prošle godine, oko 4.000 dinara, plus smeštaj i hrana, ili po kilogramu od 80 do 100 dinara.