Cene kirije u Evropi konstantno rastu, a i Srbija je jedna od zemalja u kojima je podstanarima sve teže da izmire mesečne obaveze, jer su one i za oko 30 odsto veće u odnosu na prethodne godine. Uporedo sa rentom, rasle su i cene kvadrata, a stručnjaci za nekretnine procenjuju da bi u narednom periodu u najboljem slučaju mogle da se stabilizuju na ovako visokom trenutnom nivou, ali da ne očekuju veći pad.
Ukazuju da će kretanja na domaćem tržištu zavisiti od globalnih dešavanja i od stanja u evropskoj privredi.
U Evropskoj uniji su stanarine u prvom kvartalu u odnosu na isti period 2022. porasle za 2,9 odsto, a cene nekretnina za 0,8 odsto, ali koliko je skuplje doći do krova nad glavom u Evropi najbolje pokazuje statistika za period od prethodnih 13 godina.
Od 2010. do prvog kvartala 2023. godine, su cene kirije u EU porasle za 20 odsto, a cene stambenih nekretnina za čak 46 odsto.
U toku ovog perioda su cene kvadrata porasle u 24 države članice EU, a najviše u Estoniji, gde je rast čak 200 odsto, a u Mađarskoj nešto malo manji i iznosi 180 odsto. Podstanari u 26 zemalja EU plaćaju skuplju kiriju, a najveći izdatak su imali takođe u Estoniji gde je rentiranje stana poskupelo čak oko 212 odsto i u Litvaniji za 165 odsto. Pad cena je zabeležen u tri EU države, Grčkoj - za 14 odsto, Italiji - devet odsto, kao i na Kipru - dva odsto.
U Srbiji je ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2023. godine bio manji za čak 9,5 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, dok je istovremeno ukupan obim novčanih sredstava povećan za 2,6 odsto. Stručnjaci smatraju da ovaj pad broja kupoprodajnih ugovora treba shvatiti kao prve signale "hlađenja" tržišta nekretnina u našoj zemlji.
Viši direktor i rukovodilac odeljenja za procene i savetovanje konsultantske firme za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović kaže za RT Balkan da se ne očekuje dalji rast cena nekretnina u Srbiji, već stagnacija ili pad. On napominje da su cena kvadrata u Srbiji, trenutno na nivoima koje ranije nismo mogli ni da zamislimo.
"Cene diktiraju finansijski investitori, koji ne kupuju stan da bi u njemu živeli, već kao vid štednje ili investicije. Kretanje cena će zavisiti i od privredne situacije, koja će se preliti iz Evrope. Ako ekonomije uđu u recesiju, ako dođe neka nova finansijska kriza i nekretnine će ići na dole. U poslednjih šest meseci je situacija stabilnija, ali će dalji tok zavisiti od ekonomske situacije u Evropi. Berze su krenule prošle godine da padaju, ali su se stabilizovale i imamo rast, investitori su se umirili. Inflacija se smiruje, ali su kamatne stope i dalje visoke. Videćemo kako će se privreda izboriti i da li će moći da plaća te visoke kamate. Usporavanje privrede će uticati i na kretanja na tržištu nekretnina", ukazuje Nešovanović.
On napominje da će, ako evropska privreda krene da se oporavlja i ako ne bude nekih lomova berzi i banka, to i kod nas proći prilično bezazleno. U suprotnom, ako tamo dođe do ozbiljnih lomova, i u Srbiji će tržište stati i doći će do ozbiljne stagnacije, a možda čak i pada cena.
"Tržište svakako usporava, biće manja ponuda, a očekuje se i pad tražnje. Ponuda stanova će zavisiti i od efikasnosti administracije za izdavanje građevinskih dozvola i koliko banke budu voljne da finansiraju izgradnju. Očekujem da će biti konzervativnije nego što su bile do sada. Na strani tražnje, situacija će zavisiti od kretanja u privredi. Relativno malo možemo da utičemo na domaće tržište, jer se politika banaka preslikava iz Evrope. Možemo samo da nagađamo i da čekamo šta će se tamo dešavati", smatra Nebojša Nešovanović.
Iako je jedan značajan broj potencijalnih kupaca ostao van igre zbog pogoršanja uslova finansiranja, u oglasima se može videti da prodavci i investitori za sada ne spuštaju cene. Prema podacima sa tržišta nekretnina u najvećim gradovima zabeležen je tek blagi pad cena kvadrata u maju i na početku juna.
I kada je u pitanju kupovina i najam, najteže je skućiti se u Beogradu, gde su prosečne cene kvadrata od oko 2.500 evra od početka godine blago pale na 2.470 evra. Po opštinama u prestonici cene se drastično razlikuju, a u agencijama kažu da, uprkos padu tražnje, cene nisu krenule u rikverc u svim opštinama - u nekima, poput Novog Beograda i Zvezdare cena kvadrata stagnira ili čak blago raste.
"Tržište nekretnina u Srbiji se polako stabilizuje i u narednom periodu se ne očekuju veće oscilacije. Na osnovu podataka sa našeg sajta vidimo da je došlo do pada cena kvadrata u Beogradu, ali i ostalim gradovima u Srbiji. Međutim, postoje i izuzeci, jer situacija nije ista u svim opštinama u Beogradu. Osim potražnje, na cene utiče i lokacija, ali i tip nekretnine. Tako je na primer, na Novom Beogradu došlo do blagog rasta prosečne cene kvadrata u odnosu na prvi kvartal 2023. godine kada je cena iznosila 2.586 evra, dok je prosečna oglašena cena u junu 2.602 evra", kaže za RT Balkan Aleksandra Mihajlović, sa portala "4zida".
Kirija manja i za 200 evra
Najveća razlika, kada su u pitanju trenutno oglašeni stanovi u odnosu na prva tri meseca ove godine je u centralnim gradskim opštinama, gde su cene u proseku pale za oko 200 evra. Kvadrat je na Savskom vencu u prvom kvartalu koštao oko 3.812, a sada se prodaje po 3.612 evra, dok je na Vračaru za kvadrat bilo potrebno izdvojiti 3.361, a sada prodavci traže 3.178 evra po kvadratu. Ova razlika zapravo predstavlja pojeftinjenje od oko pet odsto.