Evropska unija sukobila se sa Evropskom centralnom bankom oko planova da iskoristi profit od više od 200 milijardi evra zamrznute imovine Ruske centralne banke za pomoć u rekonstrukciji Ukrajine, objavio je "Blumberg" pozivajući se na upućene izvore.
Zvaničnici u izvršnom delu EU su se suprotstavili predsednici ECB Kristin Lagard koja je u ime banke upozorila da bi potezi protiv sankcionisanih privatnih kompanija mogli da ugroze finansijsku stabilnost evrozone i likvidnost zajedničke valute, kazali su za "Blumberg" izvori koji su tražili da ostanu anonimni.
Lideri EU saglasili su se na samitu u Briselu prošlog meseca da oprezno krenu sa radom na planu vanrednog poreza na dobit ostvarenu nad nepokretnom imovinom, pri čemu je Evropska komisija prvobitno rekla da će izneti predlog ovog leta.
Međutim, taj rok se pomera na vreme nakon letnje pauze komisije, posebno jer su EU i ECB u sukobu, a zemlje članice su sada takođe podeljene oko te dve pozicije.
Komisija se suprotstavila argumentima ECB, rekavši da je bilo nekakvog rizika, kada je imovina prvobitno bila blokirana u februaru 2022, do sada bi se ostvarili.
Ove nesuglasice su postale vidljive u četvrtak na sastanku ministara finansija evrozone kojem su prisustvovali Lagard i izvršni potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis.
Predsednica ECB je na sastanku rekla da bi porez na neočekivani prihod mogao da potkopa evro i da dovede do ponovnog razmišljanja među vlasnicima rezervi, rekao je za "Blumberg" neimenovani izvor.
Ona je napomenula da je suma koja je u pitanju daleko veća od nekoliko milijardi koje bi taj potez doneo Ukrajini. Rekla je da bi bilo kakva odluka trebalo da se desi samo ako je i Grupa sedam uključena.
Lagardova je odmahnula glavom dok je Dombrovskis iznosio kontraargumente komisije i njen argument za opciju vanrednog poreza, prenosi "Blumberg" pozivajući se na svoj izvor.
Neke države članice su ponovile Lagardin oprez, dok su druge primetile da je pitanje kako napredovati, a ne da li. Ministri finansija ponovo se sastaju u petak.
Zamrznuta imovina mogla bi da donese oko 3 milijarde evra vanredne dobiti, mada neke procene sugerišu da bi ta cifra mogla biti i veća. Više od polovine imovine je u gotovini i depozitima, dok je "znatan iznos" u hartijama od vrednosti koje će se transformisati u gotovinu kako budu dospele u naredne dve do tri godine, objavio je "Blumberg".
U pokušaju da premosti nesuglasice, Francuska je na odvojenom sastanku ranije ove sedmice predložila istraživanje procesa u dva koraka, fokusirajući se prvo na zamrzavanje prihoda, a zatim na razgovor o tome kako ih iskoristiti.
Drugi uslov koji su države članice postavile je podrška sa zemljama G7, kao i da zajedno sa njima koordiniraju svaku akciju.
Očekuje se da će ministri finansija G7 i EU o ovom pitanju razgovarati na marginama šireg sastanka Grupe 20 u Indiji 16. jula.