Evropljani postaju sve siromašniji: Španci štede na ulju, a Nemci na mesu i mleku

Evropljani se suočavaju sa novom ekonomskom stvarnošću kakvu nisu iskusili decenijama unazad - postaju siromašniji.

Stil života na Starom kontinentu, na kojem su im drugi zavideli, ubrzano gubi svoj sjaj, dok se kupovna moć Evropljana topi, piše američki "Volstrit džornal". Francuzi jedu manje guščije paštete, Španci štede na maslinovom ulju, Finci koriste saune samo vetrovitim danima da bi uštedeli struju, u Nemačkoj je upotreba mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednjih 30 godina, a Italijani sazivaju krizni sastanak vlade zbog velikog poskupljena paste.

Sa potrošnjom u slobodnom padu, Evropa je skliznula u recesiju na početku ove godine, pojačavajući osećaj relativnog opadanja ekonomske, političke i vojne moći koji ih je zahvatio početkom ovog veka.

Trenutno stanje u Evropi nastajalo je dugo. Ostarelo stanovništvo koje više mari za slobodno vreme i sigurnost posla nego za zaradu, dovelo je do godina slabog ekonomskog rasta i rasta produktivnosti. Zatim su usledili udarci pandemije virusa korona i sukoba u Ukrajini. Poremećajem globalnih lanaca snabdevanja i povećanjem cena energenata i hrane te krize su samo pogoršale loše stanje koje traje decenijama.

Odgovor evropskih vlada samo je doprineo problemima: da bi sačuvali radna mesta, državne subvencije su dali prvenstveno poslodavcima, ostavljajući potrošače bez bezbednosne mreže za odgovor na skok cena. Za razliku od njih, Amerikanci su imali koristi od pristupačnih cena struje, a pomoć vlade išla je direktno građanima, kako bi nastavili da troše.  

U ranijim godinama, značajna izvozna industrija mogla bi da pomogne Starom kontinentu, ali spori oporavak Kine, značajnog evropskog tržišta, potkopao je taj stub ekonomskog rasta. Visoke cene struje i ogromna inflacija koja je na nivou kakav nije viđen od sedamdesetih godina prošlog veka, nepovoljno utiču na cene proizvođača na međunarodnom tržištu i remete nekada harmonične radne odnose na evropskom kontinentu.

Kako globalna trgovina usporava, veliko oslanjanje Evrope na izvoz, koji čini oko 50 odsto BDP-a evrozone, za razliku od SAD gde on učestvuje u BDP-u sa 10 odsto, pokazalo se kao slabost.

Lična potrošnja u evrozoni opala je za oko jedan odsto, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok je u SAD porasla za gotovo devet odsto. Danas EU učestvuje u globalnoj potrošnji sa 18 odsto, a Amerika sa 28 odsto, dok su pre 15 godina i jedna i druga imale udeo u svetskoj potrošnji od po 25 odsto.

Plate su od 2019. godine manje za tri odsto u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji, a šest odsto u Grčkoj, dok su u Americi porasle za šest odsto u istom periodu.

Najviše je pogođena evropska srednja klasa. U brojnim evropskim zemljama sve je više tzv. SOS marketa koji nude po nižim cenama namirnice pred istekom roka trajanja ili ostatke hrane iz restorana.

S druge strane, manje se kupuju skuplje namirnice. Nemci su konzumirali 52 kilograma mesa po osobi u 2022. godini, osam odsto manje nego godinu dana pre i najmanje od 1989. godine, kada je ova statistika počela da se beleži. Iako udela u tome imaju i nove navike u ishrani, stručnjaci kažu da je za ovaj trend pre svega odgovoran rast cena mesa od 30 odsto.

Evrozona zabeležila je u prethodnih 15 godina rast od šest odsto u poređenju sa čak 82 odsto koji su zabeležile SAD, podaci su Međunarodnog monetarnog fonda. Tako je prosečna zemlja EU siromašnija po glavi stanovnika od bilo koje američke savezne države osim Ajdaha i Misisipija, navodi se u izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju u Briselu. Ako se sadašnji trend nastavi, do 2035. godine jaz između ekonomske proizvodnje po glavi stanovnika u SAD i EU biće veliki kao današnji između Japana i Ekvadora.

Slab rast i povećanje kamatnih stopa opterećuju bogate evropske države koje su pružale dobru zdravstvenu zaštitu i penzije. Stari načini koje su primenjivale evropske vlade za rešavanje problema postaju neisplativi ili više ne funkcionišu.

Tri četvrtine triliona evra subvencija, poreske olakšice i druge mere usmerene na potrošače i poslovanje kako bi se umanjile posledice rasta troškova struje sada, prema rečima ekonomista, podstiču inflaciju poništavajući cilj subvencija. Rezovi u javnoj potrošnji posle svetske ekonomske krize istrošili su državne budžete za zdravstveno osiguranje, naročito u Velikoj Britaniji.    

Imajući u vidu planove evropskih vlada da povećaju troškove odbrane, uz rast troškova zaduživanja, ekonomisti očekuju da će porezi rasti što će biti dodatno opterećenje za potrošače.

Porezi u Evropi već su veliki u poređenju sa drugim bogatim zemljama: čine oko 40-45 odsto BDP-a u poređenju sa američkih 27 odsto BDP-a. Tako američki radnici donose kući tri četvrtine svoje plate, a Francuzi i Nemci samo polovinu.