Ekonomija
RT Balkan analiza: Da li su se i cene povukle pred vrućinom, može li inflacija u minus?
Ekonomisti kažu da trenutno smirivanje cena ima sezonski karakter i da to ne znači da smo pobedili inflaciju
Inflacija je dostigla maksimum u martu sa 16,2 odsto i sada usporava, a iz Narodne banke Srbije kažu da ohrabruju podaci od početka jula, jer statistika pokazuje da cene konačno "miruju". Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković kaže da u prvih 15 dana ovog meseca nije bilo gotovo nikakvog rasta cena i dodaje da je moguće da ovo bude prvi mesec posle više od dve godine da statistika ne zabeleži rast cena, odnosno da "inflacija bude negativna". Ekonomisti, međutim, kažu da trenutno smirivanje cena ima sezonski karakter i da to ne znači da smo pobedili inflaciju.
Trajković kaže da, kada gledamo međugodišnje, inflacija usporava, jer je maksimum od 16,2 odsto dostigla u martu, a sada je 13,7 odsto. Napominje da i dalje imamo mesečni rast cena, ali da je dobro što i on usporava.
"U periodu kada smo se suočavali sa najvećom inflacijom - od aprila prošle do februara ove godine mesečna inflacija u proseku je iznosila 1,3 odsto. Poslednjih nekoliko meseci je oko 0,7 odsto mesečno. Očekuje se da se u drugoj polovini ove godine mesečna stopa inflacije spusti na 0,3 odsto u proseku. Moguće je da u julu budemo bez mesečne inflacije, čak je moguće da ona bude negativna prvi put posle više od dve godine", kaže Trajković za RTS.
Trajković je rekao da je uvezena inflacija ozbiljnije usporila, kada je reč o svetskim cenama energenata i globalnim cenama hrane, kao i određenih sirovina i metala, ali da ukupna inflacija u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri nije usporila u nekoj značajnijoj meri.
"Možemo da kažemo da je udeo uvezene inflacije u Srbiji sada manji. Inflacija je u julu bila 13,7 odsto međugodišnje. Međutim, da nije bilo rasta cena povrća od početka godine ona bi bila za nekih 1,5 procentnih poena niža", smatra Milan Trajković.
Inflatorni talas malo oslabio
Ekonomista Dragovan Milićević kaže za RT Balkan da je još rano da bismo mogli da kažemo da smo inflaciju stavili pod kontrolu i da je mesec dana kratak period za ocenjivanje. Dodaje da se pouzdaniji podaci dobijaju kada se gleda kretanje cena po kvartalima, jer takva statistika više govori o tome kakav je trend.
"Zaključak za 15 dana je suviše kratak i nije uputno raspravljati da li cene rastu ili ne u periodu od dve nedelje, jer tu ima mnogo faktora. Ipak, svakako je dobro da miruju. I dalje ćemo imati rast cena, ali će biti manji. Ako imate deflaciju na kraju jednog meseca, to ne znači da će inflacija na kraju godine biti niska. Nulta inflacija bi bila ukoliko bismo imali pad cena u visini koliko su porasle u prvih šest meseci ove godine, a to se neće dogoditi", napominje Dragovan Milićević.
On ističe da je inflatorni talas malo oslabio, jer je smanjeno i kreditiranje, pa ljudi manje i troše.
"Januar je definitivno mesec oseke u tražnji, a takvi su i letnji meseci, jer ljudi putuju i ne troše toliko u zemlji. Zato jul nije relevantan mesec. Tražnja je pala, jer su ljudi otišli na godišnje odmore i zato su trgovci i počeli da spuštaju cene. U ovoj situaciji je uticaj sezone dominantan. Još je rano da prognoziramo da smo se izborili sa inflacijom. Ona će se verovatno zaustaviti na nižem nivou nego prošle godine, što može da bude dobar trend, jer je bila iznad 16 odsto i među najvišim u Evropi", objašnjava ekonomista.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u Srbiji u junu su u odnosu na maj u proseku povećane za 0,7 odsto, a u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 13,7 odsto. Iz RZS su naveli da su potrošačke cene u odnosu na decembar u proseku povećane za 6 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu su u odnosu na prethodni mesec povećane cene rekreacije i kulture za 2,5 odsto, hrane i bezalkoholnih pića za 1,3 odsto, odeće i obuće, 1,0 odsto, usluga restorana i hotela, 0,8 odsto.
U grupama zdravlje i oprema za stan i tekuće održavanje, zabeleženo je poskupljenje za po 0,7 odsto, kod alkoholnih pića i duvana 0,4 odsto, a u transportu 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen kod stanovanja, vode, struje, gasa i ostala goriva i to za 0,3 odsto kao i kod komunikacija za 0,1 odsto.
Prognoza inflacije ostaje ista
Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković kaže da projekcije koje je NBS dala ranije, da se do kraja godine inflacija prepolovi ostaju nepromenjene.
"U odnosu na maj ove godine i u odnosu na februar vidimo da bi međugodišnja inflacija trebalo svakog meseca da uspori za po jedan procentni poen - da se od septembra nađe na nekom nivou između 10 i 11 odsto, a da se do kraja godine spusti na nivo od osam odsto i da zatim u granice cilja NBS, koji iznosu četiri plus-minus 1,5, uđe sredinom sledeće godine, može da se desi i koji mesec ranije", navodi Trajković.
On kaže da NBS želi da bude sigurna da će se inflacija spuštati onim tempom koji centralna banka želi i da zbog toga nastavlja sa podizanjem referentne kamate.
"Bazna inflacija, kada iz inflacije isključimo cene hrane i cene energenata pre svega, se i dalje ne smanjuje onim tempom koji bi centralne banke želele. To je razlog zašto je Evropska centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu i to je jedan od razloga što smo je i mi povećali. Želimo da vidimo i smanjenje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede. Njihova očekivanja se smanjuju kada je reč o očekivanoj inflaciji za dve i tri godine unapred. Voleli bismo da počnu da se smanjuju za godinu dana unapred. To se za sada ne dešava", dodaje zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
On napominje da Evropska centralna banka ne može da tvrdi da je ovo poslednje povećanje referentne kamatne stope i dodaje da tržišta ne očekuju značajnije smanjenje kamatnih stopa na jesen, što ne znači da do smanjenja kamatnih stopa neće doći u narednim godinama.
Trajković ističe da je NBS uradila sve što je mogla i da je za građane koji su zaduženi u evrima važno da je očuvana stabilnost deviznog kursa.
