Razgovori ministara finansija zemalja G20 o otpisu dugovanja zapali su u ćorsokak, dok Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) upozorava na sve kritičniju situaciju u zemljama u razvoju.
Ti navodi došli su nedelju dana nakon što su UN objavile izveštaj u kom se otkriva da se gotovo pola zemalja sveta nalazi u katastrofalnoj situaciji kada je u pitanju javni dug.
Predstavnici zemalja članica G20 sastali su se u ponedeljak u Gandinagaru, u Indiji, ali nisu uspeli da naprave napredak u restrukturiranju duga zemalja u razvoju, preneo je Asošijejted pres (AP).
"Suština je da, kada je u pitanju restrukturiranje duga, u julu 2023. godine i dalje nema neophodnog napretka", rekao je zvaničnik UNDP-a Ahim Štajner za Rojters, dodajući da je situacija "veoma zabrinjavajuća".
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je prošle nedelje da 52 države više nemaju mogućnosti da smanje svoja dugovanja i da se nalaze blizu bankrota. On je upozorio da 3,3 milijarde ljudi živi u zemljama koje troše više novca na otplatu kamata nego na zdravstvo ili obrazovanje.
"To je više od sistemskog rizika - to je sistemski neuspeh", rekao je Gutereš.
Izveštaj UN precizira da najmanje 19 zemalja troši više novca na otplatu kamata nego na obrazovanje, dok je u 45 njih taj iznos veći od izdatka za zdravstvo. Kako navodi Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), skoro 40 odsto sveta nalazi se u ozbiljnim problemima sa javnim dugom.
Posebno je problematična "suštinska nejednakost u međunarodnom finansijskom sistemu, koja disproporcionalno opterećuje zemlje u razvoju", tvrde u UNCTAD-u, naglašavajući da afričke zemlje plaćaju kamate koje su četiri puta veće od SAD i do osam puta veće od najrazvijenijih evropskih zemalja.
Restrukturiranje tog duga posebno je komplikovana zato što se 62 odsto njega danas nalazi u rukama privatnih zajmodavaca, u odnosu na 47 odsto pre deset godina.
Globalni javni dug dostigao je rekordnih 92 biliona dolara u 2022, upozorio je Gutereš, pa je danas pet puta veći u odnosu na 2000. godinu. UNDP to povećanje pripisuje pandemiji korona virusa, inflaciji i povećanju kamatnih stopa.
Agencije UN procenjuju da se danas oko 20 odsto svetske populacije - oko 1,65 milijardi ljudi - muči da obezbedi osnovne potrebe, kao i da preživljavaju sa manje od 3,65 dolara na dan.
Gutereševa upozorenja nisu privukla mnogo pažnje zato što su izrečena tokom samita NATO-a u Vilnjusu, kada su se zapadni saveznici obavezali da će obezbediti dodatnu finansijsku podršku za Ukrajinu.