Ekonomija
RT Balkan istražuje: Kako će ukidanje Sporazuma o žitu uticati na cenu i izvoz srpske pšenice
Analitičari kažu da su otvorene mnoge neizvesnosti kada je u pitanju sam izvoz, ali i cena pšenice
Odluka Rusije da ne produži Sporazum o žitu imaće uticaj na globalno tržište žitarica, ali će se odraziti i na Srbiju, jer su otvorene mnoge neizvesnosti kada su u pitanju izvoz i cena pšenice, kažu agroanalitičari za RT Balkan. Oni napominju da je još rano za prognoze da li će taj uticaj biti pozitivan ili negativan, s obzirom na to da niko ne može da predvidi šta će se dalje dešavati.
Očekuju, ipak, da će prevagnuti dobra strana, odnosno da će domaćoj pšenici skočiti cena koja je na početku žetve prepolovljena u odnosu na prošlu godinu.
S druge strane, postoji rizik da ostane u silosima, ukoliko dođe do začepljenja u luci Konstanca, za koju procenjuju da će biti jedna od alternativa na koju Ukrajina računa, a koja je i naša destinacija preko koje pšenicu šaljemo u svet, najviše u afričke i azijske zemlje.
Agroekonomista Žarko Galetin, nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu kaže za RT Balkan da dešavanja u crnomorskom basenu, podstaknuta rusko-ukrajinskom krizom, imaju refleksije ne samo na regionalno, već na celo svetsko tržište pšenice.
"Usev je skinut, a Ukrajina sada ima problem koji je imala u istom periodu prošle godine, da tu pšenicu smesti ili da je proda. Crnomorski sporazum je bio velika stvar i pomogao je lane da se otčepi taj lager ukrajinske pšenice i bio je vrlo bitan za celo svetsko tržište žitarica", kaže Galetin.
On napominje da su tržišta već odreagovala tako što je cena na berzama počela da raste. Dodaje da su Ukrajinci našli neke alternativne rute prodaje, umesto tri luke preko kojih su do sada plasirali 80 odsto svojih žitarica, ali da će to sada dodatno zakomplikovati situaciju.
"Ukrajinci su pronašli neke alternativne rute, ali i one su mnogo skupe, troškovi osiguranja su mnogo veći, nisu u tolikoj meri isplative. Upravo ta okolnost da, kada Ukrajinci ne mogu da koriste te tri luke koje su bile predmet sporazuma - Odesu, Južni i Černomorsk, onda oni alternativnim dunavskim tokom preko centralne Evrope robu šalju u Konstancu, koja je inače naša destinacija, preko koje mi prodajemo domaću pšenicu i ostale izvozne rasute terete. Konstanca će jednostavno biti zapušena i mi više nećemo moći da računamo na ovu luku kao mesto preko kojeg ćemo moći da isporučimo našu robu. To pravi problem našem tržištu. Mi smo sa skoro 900.000 tona ušli u prelazne zalihe od prošle godine, što svakako opterećuje domaće tržište i loše utiče na cenu, jer je mnogo niža nego lane", objašnjava Galetin.
On napominje da je dobra stvar u ovoj situaciji što cena ipak ide polako gore i dodaje da je to i bilo za očekivati u kontekstu obustave ovog sporazuma, ali i odluke pet pograničnih zemalja iz EU, kojima je Evropska komisija odobrila zabranu ukrajinske pšenice, što važi za Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.
Sagovornik RT Balkan napominje da je sada cena sa PDV-om iznad 25 dinara što i dalje nije ono što poljoprivrednici očekuju, ali navodi da su to ipak pozitivni signali i očekuje da će cena u narednom periodu ići gore.
"Naći će naša pšenica put. Problem je što je prilično neujednačenog kvaliteta, jer imate neka zahtevna tržišta. Na Konstanccu će ići malo, ali se Italija pozicionirala kao naš najveći uvoznik pšenice, tako da očekujemo da ćemo naći i druga tržišta na koja možemo robu da izvezemo vagonskim i kamionskim putem. Imamo i zemlje iz CEFTE, koje su naši tradicionalni kupci. Ova dešavanja zahtevaju da se preusmerimo na traženje drugih kanala prodaje", ukazuje Žarko Haletin.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da zbog niske cene nije trenutak za prodaju pšenice, ali napominje da trenutno malo poljoprivrednika može sebi da priušti da sačeka sa prodajom.
"Prekid Sporazuma o žitu će, ako se nešto ne desi narednim danima, stvoriti dosta problema, pre svega na tom cenovnom planu, jer će Ukrajina pokušavati da zaguši neke drumske pravce i Konstancu koja je nama glavna izvozna luka. Sve ovo će nama umanjiti šanse da izvezemo domaću pšenicu, koju nismo prodali ni od prošle godine, jer imamo zalihe veće od 500.000 tona. Biće dosta neprijatnosti, jer se i pre raskidanja sporazuma javilo nezadovoljstvo kod proizvođača pre svega zbog pada cena. Prošle godine je koštala i više od 40 dinara, a sada je jedva iznad 20. Država pokušava da sa svojih 25 dinara za kupovinu za Robne rezerve malo provocira tržište i podstakne da cene idu naviše s obzirom da su veliki kupci i izvoznici startovali sa ponudom od 18 dinara za ovogodišnji rod", kaže Milan Prostran za RT Balkan.
On napominje da je žetva pri kraju i da je sada najvažnije da se zrno smesti u silose i da sačekamo još nekoliko dana da vidimo da li će svetski moćnici uspeti da ubede Ruse da oni promene odluku.
"Oni su ozbiljni igrači. Kada sam devedesete bio u SAD uvozili su 50 miliona tona iz Amerike, ali sada su najveći proizvođači pšenice u Evropi i jedan od najvećih u svetu kada su u pitanju zemlje pojedinačno. Ukrajina je ranije proizvodila oko 30 do 35 miliona tona, a ove godine se procenjuje da će imati oko 20 miliona. Procena Rostata je da će Rusija imati oko 108 miliona tona ove sezone", navodi Milan Porstran.
Cena pšenice na klackalici
Dodaje da je u Srbiji, pšenica podbacila ove godine, zbog loših klimatskih uslova, pre svega proletos zbog kiša.
"Prinos je oko 20 odsto manji nego što se očekivalo, ali mi ćemo i pored toga, s obzirom da je blizu 700.000 hektara zasejano, čak i da je prinos 3.000 tona po hektaru, imati više od dva miliona tona, a nama je potreban milion i po. Imaćemo za izvoz, ali je pitanje gde ćemo je plasirati. Mislim da cena niže od ove ne može. Cena proizvodnje je iznad 30 dinara, tako da i ovih 25 ne pokriva troškove kod većine proizvođača", kaže Prostran.
Stručnjaci savetuju da svako ko može finansijski da izdrži, da pšenicu ne prodaje sad, već da sačeka, šta će biti sa sporazumom i da se vidi kako će se reflektovati na svetsko tržište.
"Oni koji mogu da se strpe i imaju gde da je skladište trebalo bi da je lageruju, jer postoji mogućnost da će ova dešavanja izazvati i rast cena. Ima i onih koji smatraju da će pšenica iz Ukrajine, pošto ne može da se prodaje u afričkim i azijskim zemljama, vršiti pritisak na tržište zemalja prema Evropi i da će oboriti cenu. To je zavrzlama koja nije prijatna za naše proizvođače, koji su imali visoke troškove u proizvodnji, žetva je pri kraju, treba je smestiti u skladišta i pratiti tržište i videti kada bi bio najpovoljniji momenat za prodaju. Pšenica ne gubi kvalitet dve godine od dana skladištenja, tako da vremenski postoji prostor da se sačeka, ali to nije lako s obzirom da je pšenica prvi dinar koji donosi proizvođaču, mnogi moraju da je prodaju sada po bilo kojoj ceni da bi vratili dugove", ukazuje Milan Prostran.
