Dogovor između Narodne banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka o "zamrzavanju" svih naknada prestaje da važi 1. septembra, a to praktično znači da će od tog datuma banke moći da povećaju cene svojih usluga. Poskupljenje naknada u nekoliko banaka u avgustu prošle godine, kada su u tarifnicima osvanuli i iznosi za pojedine usluge koje se do tada nisu primenjivali otvorilo je pitanje koliko često banke mogu da menjaju cenovnike i šta sve smeju da naplaćuju.
Poslovne banke su posle intevrencije Narodne banke Srbije, smanjile naknade za 30 odsto i vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana, odnosno do 1. septembra 2023. godine. Ovoj meri uskoro ističe rok, a u bankama kažu da su u pripremi novi cenovnici. Njih ipak neće moći da primene dok ne dobiju zeleno svetlo od centralne banke.
Ukoliko Narodna banka ne produži ograničenje, mnoge klijente će od jeseni više koštati održavanje platnog računa, korišćenje kreditne kartice, prenos novca putem trajnog naloga, podizanje gotovine na bankomatu druge banke, korišćenje čekova, ali i sve ostale finansijske usluge.
NBS je prošle godine izmenila i propise, pa će banke morati da najave i pravdaju svako podizanje cene usluga centralnoj banci kao regulatoru tržišta i to minimum 45 dana pre početka primene novih tarifa. U NBS navode da su u protekloj godini preduzeli čitav niz aktivnosti u pripremi odgovarajućih propisa.
"Radi zaštite standarda građana usvojen je paket mera kojim se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Ograničena je i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara i precizirana njegova garantovana sadržina i obezbeđen je dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, radi obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada", navode u centralnoj banci.
Podsetimo, sličan scenario bio je i sa osiguravajućim kućama, koje su bez najave podigle cene autoosiguranja, pa su zbog intervencije NBS morali da ih vrate na staro, ali im je posle nekoliko meseci NBS ipak odobrila poskupljenje. Osiguravači su poskupljenje pravdali visokom inflacijom, rastom cena polovnih automobila, rezervnih delova i radnog časa u auto-servisima.
"Sve dok na poskupljenje klijent samo opsuje, banke će dizati tarife"
Ekonomski stručnjak Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" napominje da su bankari na talasu psihološkog poskupljenja koji su iskoristili i mnogi proizvođači i trgovci, u poslovnom strahu, ali i pohlepi, pokušali da podignu cene svojih usluga, ali da je NBS tom merom podigla kočnicu i to zaustavila.
"Definitivno nije smanjena potreba banaka da smanje profit i neke će verovatno pokušati da podignu tarife, ali tržište je konkurentno i postoje banke koje neće. Glavni mehanizam je finansijska edukacija, da klijenti budu svesni usluge koju plaćaju i da sami procenjuju da li im ta usluga vredi 100 ili 600 dinara. Dokle god klijent na poskupljenje samo opsuje, banka nema razloga da i sledeći put ne digne tarife. Savet je da svako upravlja svojim finansijama i da shvati tu poslovnu igru banaka i da ih kazni prelaskom u drugu. Suština je da analiziramo naše potrebe i da vidimo šta je za nas najisplativije i da tako biramo banku", kaže Dušan Uzelac za RT Balkan.
On napominje da ljudi na ovim prostorima imaju specifičan odnos prema novcu i da ne mare za novac na način kako ga bankari obračunavaju. Dodaje da je njihova računica jasna i da im je cilj da na klijentima zarade pare.
Da brojke koje klijentima deluju male, za banke mogu biti poprilično značajne pokazuje i podatak koji je NBS objavila prošle godine, jer je procenila da će očekivana ušteda smanjenja, odnosno "zamrzavanja" naknada za građane za 12 meseci iznositi više od 7 milijardi dinara, od čega se na uštedu po osnovu umanjenja naknade za održavanje tekućeg računa odnosi oko 2,5 milijarde, na uštedu po osnovu umanjenja naknade za izvršena plaćanja odnosi oko 1,5 milijardi dinara, dok se ostatak od oko 3 milijarde odnosi na uštedu po osnovu umanjenja ostalih naknada.
"Mi razmišljamo na plus minus, neko na deset, sto ili hiljadu dinara, a bankari to rade na dve decimale. Mi ostavljamo kusur na kasi, a bankari ne ostavljaju ni 30 para duga i tu obračunavaju kamatu. Svi smo dominantno ljuti na banke zbog tih tarifa, jer naplaćuju sve i papir i poziv i proveru računa i transakciju, obračun stanja...Tarifnici su postali potpuno izopačeni, kada imate cenovnik na 30 strana i onda kažu klijentima da im sve piše. Kao da neko ima vremena da uzme tu knjigu da čita u banci", ukazuje Dušan Uzelac.
On ističe da banka nikada neće klijenta upozoriti da nije za njega i da ima povoljnijih, jer na nama može da zaradi, već da sami moramo da procenimo koja banka je za nas povoljnija. Dodaje i da na ovim prostorima nedostaje kolektivna svest o novcu kao rezultatu rada i da je potrebno da se ona podigne na viši nivo, da budemo više zaštitnički orijentisani prema novcu.