Ekonomija
RT Balkan istražuje: Šta bi za vozače u Srbiji značila najavljena zabrana izvoza polovnjaka iz EU
Predlog Evropske komisije predviđa da se umesto prodaje u inostranstvu, dotrajali polovnjaci recikliraju, kako bi se određene komponente, poput plastike, čelika, aluminijuma i bakra, ponovo koristile u proizvodnji novih vozila
U Srbiju se godišnje uveze oko 150.000 polovnih automobila, pa zato i ne čudi što je mnoge vozače, ali i vlasnike autoplaceva zabrinula vest da Evropska komisija planira da zabrani izvoz starijih polovnjaka van granica Evropske unije. EK za sada nije precizirala od kad bi ove promene trebalo da stupe na snagu i na koja se vozila ovaj predlog odnosi.
Predlog Evropske komisije predviđa da se umesto prodaje u inostranstvu, dotrajali polovnjaci recikliraju, kako bi se određene komponente, poput plastike, čelika, aluminijuma i bakra, ponovo koristile u proizvodnji novih vozila. Procenjuje se da svake godine više od šest miliona vozila u Evropi dostigne kraj svog životnog veka, tako da se očekuje da bi ova promena dovela do smanjenja emisije ugljen-dioksida u atmosferu za 12,3 miliona tona do 2035. godine ili gledano kroz novac - donela bi uštedu od 2,8 miliona evra.
Takođe, osim ekonomskih i ekoloških koristi, u Evropskoj komisiji veruju da bi ovaj predlog doprineo i većoj bezbednosti u saobraćaju, jer bi se smanjio broj ovakvih automobila na putevima, kao i da bi se smanjilo zagađenje van država članica EU.
Petar Veličković, sa portala Plovni automobili kaže za RT Balkan da moguća zabrana izvoza polovnih automobila iz EU u takozvane treće zemlje neće uticati na prosečnog vozača u Srbiji, zato što se ovaj predlog, barem kako sada stvari stoje, odnosi isključivo na polovnjake koji su na kraju "životnog veka". To znači da će polovna vozila koja su tehnički ispravna moći nesmetano da se izvoze iz EU, bez obzira na godište ili kilometražu, a tako je navedeno i u zvaničnim dokumentima na sajtu Evropske komisije.
Većina automobila koji stižu na naše tržište je starosti od 10 do 15 godina, jer je njihova cena i najprimerenija džepu prosečnog vozača u Srbiji. Trebalo bi, međutim, da takva vozila budu izuzeta iz zabrane izvoza, jer će ona važiti za "dotrajala vozila".
Predložena Uredba postavlja novi model u kome bi samo vozila koja su u stanju da saobracćaju – putnička vozila, kombi vozila, kamioni i autobusi – bila dozvoljena za izvoz iz EU. Da bi se olakšala implementacija, predložena Uredba takođe pojašnjava definiciju vozila na kraju životnog veka i uvodi obavezne kriterijume koji bi omogućili lakše razlikovanje otpadnih vozila od polovnih.
Petar Veličković napominje da EK u predlogu nije navela ograničenja u smislu pređene kilometraže ili godine proizvodnje, već su u dokumentu navedeni kriterijumi za ocenu da li je polovno vozilo moguće popraviti i da li je na njemu moguće zameniti određene delove ili ne.
"Vozilo će se smatrati dotrajalim između ostalog ako je isečeno na komade, zavareno ili zatvoreno izolacionom penom, potpuno izgorelo do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen, potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table. Takođe, ukoliko se jedna od sledećih komponenti vozila ne može prepraviti ili zameniti: gume, točkovi, vešanje, upravljanje, kontrolne komponente, karoserija i šasija vozila, sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi ili strukturne i sigurnosne komponente koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti", objašnjava Petar Veličković.
On napominje da, se polovno vozilo može smatrati "ekonomski nepopravljivim" i ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.
Dodaje da bi u praksi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći da se nesmetano uvoze i dalje, jer zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.
Naravno, uvek treba biti oprezan i pratiti informacije iz EU, jer uvek postoji šansa za neke promene u poslednji čas kao što je bio slučaj sa potencijalnom zabranom proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2030. godine.
EU je inače najveći svetski izvoznik polovnih vozila. Prema zvaničnim podacima u 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000, a njihova vrednost je procenjena na 3,85 milijardi evra. Krajnje destinacije polovnjaka iz EU su Afrika, Istočna Evropa, Centralna Azija i Bliski istok. Veličković napominje da je pitanje u kojoj meri je Unija spremna da se odrekne ovih prihoda.
Dodaje i da i dalje nije poznato kad bi krenula primena novih pravila, ukoliko bi predlog bio prihvaćen u Evropskom parlamentu.
"Na mestu gde je trebalo da bude naveden datum početka primene ostavljen je prazan prostor, dok je navedeno da će kontrola izvoza polovnjaka van granica EU započeti 36 meseci od momenta usvajanja. Ukoliko bi nova pravila počela da se primenjuju za tri godine, to ne bi imalo nikakvog uticaja na domaće tržište polovnjaka, jer i naša država najavljuje od nove godine zabranu uvoza polovnih vozila sa 'evro 3' i 'evro 4' motorima, što znači da nećemo moći da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre septembra 2009. godine", ukazuje Petar Veličković.
Generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije Petar Živković kaže za RT Balkan da Evropa pokušava da nađe izlaz u nastojanju da EU postane konkurentna Kini na tržištu električnih automobila, ali da nemaju sirovine i da su zbog toga došli na ideju da iskoriste stara vozila.
"Još nisu poznati detalji, ali pretpostavka je da bi srpsko tržište ostalo uskraćeno za one starije, jeftinije automobile, kao što su 'evro 3' i 'evro 4', koje je i inače naša država planirala da zabrani u narednom periodu. Ako bi se uredba odnosila samo na neupotrebljive, dotrajale, modele, to ne bi imalo veliki direktan uticaj na naše tržište, ali bi se moglo očekivati poskupljenje ostalih polovnjaka, 'evro 5' i 'evro 6', jer će za njima biti veća potražnja i u Evropskoj uniji i u Srbiji", smatra Petar Živković.
Polovni automobili u Srbiji su za godinu dana poskupeli više od 25 odsto, a nova vozila, u zavisnosti od proizvođača i brenda, od 20 do 50 odsto. Inače, na naše tržište iz uvoza stiže najviše polovnih dizelaša, u proseku su stari 17,5 godina, a najtraženiji su modeli koji su najjeftiniji.
