Dalja povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke dovela bi u opasnost privredu evrozone u trenutku kada nastoji da izađe iz recesije, rekao je portugalski ministar finansija Fernando Medina. On je rekao da je inflacija već u opadajućem trendu nakon nezapamćenog talasa monetarnog pooštravanja od strane Evropske centralne banke, ali je upozorio da domaćinstva i kompanije još nisu u potpunosti apsorbovali efekte dosadašnjih povećanja stopa.
"Rizici da bi dalje povećanje moglo stvoriti težu situaciju za rast na evropskom nivou sada su veći i treba ih pažljivo razmotriti", rekao je Medina u Lisabonu.
Upozorenja o posledicama dodatnog pooštravanja postaju sve glasnija kako se ECB bliži kraju kampanje koja je počela pre godinu dana i koja je referentnu kamatu praktično iz minusa dovela na 3,5 odsto.
Portugalski premijer Antonio Kosta rekao je prošlog meseca da zvaničnici u Frankfurtu nisu pravilno shvatili prirodu inflacije sa kojom se evrozona suočava, dok je njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni rekla da "stalno povećanje stopa" rizikuje da se pretvori u "lek koji donosi više štete nego koristi".
Proizvodnja u dvadesetočlanom bloku se smanjila između oktobra i marta nakon što su cene porasle, a kreatori politike su agresivno krenuli da ih obuzdaju. U Portugaliji, gde je inflacija smanjena na 4,7 odsto u odnosu na rekord u eri evra krajem prošle godine, potrošači su pritisnuti promenljivim kamatama koje stalno rastu i kamatnih stopa na hipoteke.
"Uprkos tome, ekonomija Portugalije nakon pandemije nadmašuje veći deo Evrope, a zaposlenost je i dalje veoma jaka. Ovogodišnja prognoza rasta od 1,8 odsto, objavljena u aprilu, može biti nadmašena", smatra Fernando Medina.
Centralna banka, na primer, predviđa ekspanziju za 2023. od 2,7 odsto, podstaknutu turizmom.
"Približavamo se, poboljšavamo našu poziciju unutar zone evra. Suočavamo se sa strukturnom promenom u portugalskoj ekonomiji, u dobrom pravcu. Ta transformacija uključuje smanjenje trenutno trećeg najvećeg koeficijenta duga u evrozoni, iza Grčke i Italije. Ovogodišnja cifra će biti ispod 107 odsto i - premašiće cilj od 107,5 odsto postavljen u aprilu. Najverovatnije ćemo završiti 2023. sa teretom duga na BDP koji je niži od Španije, Francuske i verovatno Belgije", navodi Medina.
Prinos portugalskih desetogodišnjih obveznica bio je u sredu na 3,4 odsto, u odnosu na 3,1 odsto pre šest meseci, ali je i dalje niži od stope za Italiju ili Španiju. Dosegao je vrhunac od 18 odsto iz 2012. godine na vrhuncu dužničke krize u Evropi.