Rast penzija je relativna stvar, jer zavisi iz kog ugla se gleda. To je pokazala polemika Siniše Malog sa dnevnim listom "Danas", koji su ukrstili koplja zbog izjave ministra finansija o povećanju penzija od 55 odsto.
Ovaj dnevni list je objavio da su "stručnjaci zbunjeni računicom" o povećanju penzija, ali nisu osporili rast od 55 odsto, već su naveli da penzioneri zbog rasta inflacije neće osetiti povećanje u procentu u kojem je ministar najavio, već da će u najboljem slučaju biti na nuli.
Ministar im je odgovorio na profilu na društvenim mrežama da će, s obzirom na to da "stručnjaci" ne znaju da izvedu računicu, to uraditi umesto njih. On je naglasio da je mislio na period od kraja 2021. do 2024. godine.
"Dakle, penzije su povećane tokom 2022. godine dva puta, u januaru 5,5%, pa vanredno u novembru 9%. Zatim su indeksirane početkom 2023. sa 12,1%, a u oktobru 2023. će biti povećane dodatno za 5,5%. Osim toga, očekujemo usklađivanje penzija u 2024. od 14,6%. Takvom dinamikom indeksacije, ostvaruje se kumulativni rast penzija od 55,8% u odnosu na decembar 2021. godine. Podsetiću takozvane stručnjake i da će prosečna penzija u januaru sledeće godine iznositi 389 evra, dok je 2012. godine iznosila 204 evra", napisao je Mali.
"Danas" je postavio pitanje da li će najstariji sugrađani sada živeti bolje, ili će rast cena ipak pojesti njihova primanja? Oni su naveli da podaci PIO fonda pokazuju da je prosečan iznos penzije u maju 2023. godine bio 37.821 dinara, a dve godine ranije 29.391 dinar, što je uvećanje za oko 29 odsto.
List prenosi izjavu Gorana Radosavljevića, profesora na fakultetu FEFA, koji je rekao da je zarad stvaranja prave slike o tome koliko je povećanje realno i osetno, neophodno pogledati brojeve iz prethodnih godina i dodao da je praćenje perioda od pet-šest godina unazad relevantniji pokazatelj nego poređenje tekuće i prethodne godine, ali i da se brojevi ne mogu posmatrati apsolutno kada je reč o penzionerima, jer inflacija za proizvode koje oni kupuju – nije jednaka godišnjoj inflaciji.
"Kumulativna inflacija u prethodne dve godine i do kraja tekuće će biti iznad 50 odsto. Ako bi se gledala samo inflacija hrane i energenata - onoga na šta penzioneri najviše troše novac - ona je i viša od toga. Sa pomenutim usklađivanjem penzija eventualno će se doći na nulu, ali penzioneri neće živeti bolje. Da je standard povećan o tome nema govora. Ako je sad rast penzija oko 27-28 odsto, ne znam kako će on dostići više od 55 do kraja godine. Jedino da se udvostruči", kaže Radosavljević.
Dnevni list navodi da, iako se rast plata i penzija čini većim u odnosu na postotak inflacije, neophodno je osvrnuti se na to šta penzioneri i ostali građani najviše pazare. Oni ukazuju da, uprkos rastu plata i penzija, cene većine proizvoda koje stanovnici Srbije kupuju u prodavnicama, rastu brže nego primanja.
"Prema istraživanju nedeljnika NIN, plate i penzije su za dve godine porasle za oko 28 odsto, dok je korpa sa sto najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu poskupela za više od 48 odsto. Takođe, da su cene hrane u poslednja 24 meseca povećane za 16,2, a zatim za još 24,5 odsto, što je ukupno 44,7 odsto", navodi "Danas".
Statistika je jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Koliko im znači povećanje penzija znaju samo najstariji sugrađani, po svojim novčanicima.