Energetska kriza pogađa gotovo svaki sektor nemačke privrede, dok više od polovine kompanija očekuje da se njihovo poslovanje pogorša u narednih 12 meseci, pokazalo je istraživanje Asocijacije nemačkih privrednih i industrijskih komora (DIHK).
Nemačka privreda priprema se za još jedan ekonomski pad u narednih godinu dana, rekao je na predstavljanju istraživanja koje je obuhvatilo više od 24.000 kompanija iz svih sektora i regiona, direktor DIHK-a Martin Vansleben.
"Kompanije su zabrinute da najgore tek dolazi", istakao je Vansleben, a objavljeno je na zvaničnom sajtu DIHK.
Komentarišući podatak iz istraživanja da 52 odsto kompanija očekuje pogoršanje u svom poslovanju, dok svega osam odsto veruje da će se ono poboljšati, direktor nemačke asocijacije naglasio je da su ovo najgori pokazatelji ikada od kako DIHK sprovodi istraživanja, od 1985. godine.
"Čak i u vreme pandemije virusa korona i krize na finansijskom tržištu, udeo kompanija u kojima vlada optimizam bio je veći od deset odsto", istakao je Vansleben.
Asocijacija imao veoma niska ekonomska očekivanja za proleće 2023. budući da je očekivani rast od 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, dobar početak poslovne godine, kao i ponovo otvaranje mnogih biznisa posle korona-zaključavanja "pojela" energetska kriza, inflacija i ekonomska neizvesnost.
"Nemačka privreda se ne suočava samo sa teškom zimom, već i sa teškom godinom. U 2023, prema izveštajima i procenama kompanija, očekujemo pad u ekonomskoj proizvodnji od oko tri odsto", istakao je Vansleben.
Energetska kriza oseća se u svim sektorima nemačke privrede sa vrtoglavih 82 odsto kompanija koje vide energente i cene sirovina kao rizik za poslovanje. Ni taj procenat do sada nije zabeležen u istraživanjima DIHK, naglasio je direktor asocijacije.
"Efekti krize mogu da se vide u konkretnim merama, fabrike koje troše dosta struje smanjuju proizvodnju. Jedna od četiri kompanije u hemijskoj industriji prinuđena je na takav potez, jedna od pet fabrika gume i plastike, dok u automobilskoj industriji 16 odsto fabrika smanjuje obim porizvodnje", naveo je direktor DIHK.
Vansleben je podsetio da je Savezna vlada obećala moratorijum na opterećenja privrede u septembru kao prvi deo seta mera, kao i da je posvećena tome da rastereti privredu od administrativnih tereta tokom krize. Šta će to konkretno značiti, kako je rekao Vansleben, još niko u Saveznoj vladi nije objasnio.