Javni dug evrozone je na kraju prvog kvartala iznosio 91,2 odsto BDP-a, a javni dug Evropske unije 83,7 odsto BDP-a, navodi se u najnovijem izveštaju "Evrostata". U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, javni dug je smanjen i u evrozoni i u EU, pošto je tada iznosio 91,4 odsto, odnosno 83,8 odsto BDP-a. Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal prošle godine, kada je u evrozoni iznosio 95,0 odsto, a u Evropskoj uniji 87,4 odsto BDP-a.
Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. godine su bile Grčka - 168,3 odsto BDP-a, Italija - 143,5 BDP-a, Portugalija - 113,8 odsto BDP-a, Španija - 112,8 odsto BDP-a i Belgija - 107,4 odsto BDP-a.
Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 17,2 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,5 odsto BDP-a, Luksemburg - 28,0 odsto BDP-a i Danska - 29,4 odsto BDP-a.
U odnosu na poslednji kvartal 2022. godine, u 11 zemalja EU je zabeležen porast državnog duga, pre svega u Luksemburgu za 3,4 odsto, Belgiji za 2,2 odsto, Austriji i Letoniji za po 2,1 odsto, u Rumuniji za 1,7 odsto i u Mađarskoj za 1,5 odsto.
Kvartalni pad javnog duga je zabeležen u 16 zemalja EU, pre svega u Grčkoj za 3,0 odsto, na Kipru za 2,5 odsto, u Holandiji 1,8 odsto, Estoniji 1,2 odsto, Švedskoj 1,1 odsto, Poljskoj 1,0 odsto i u Irskoj i Italiji za po 0,9 odsto.
Na međugodišnjem nivou, javni dug u odnosu na BDP je porastao u šest zemalja EU, a to su Luksemburg za 5,4 odsto, Češka za 1,7 odsto, Letonija 1,1 odsto, Rumunija 0,7 odsto, Bugarska 0,5 odsto, i Finska 0,2 odsto. Javni dug je međugodišnje pao u 21 zemalja EU, najviše u Grčkoj za 21,2 odsto, na Kipru za 18,0 odsto i u Portugaliji za 10,8 odsto.
Podsetimo, Ministarstvo finansija je objavilo da je javni dug Srbije na kraju maja ove godine iznosio oko 35,52 milijarde evra, što je 51,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na kraju aprila javni dug je bio 34,94 milijarde evra, odnosno 50,6 odsto BDP dok je na kraju prošle godine bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.