Najveći pad u istoriji EU: Opadaju i potražnja i potrošnja struje, ko je kriv za deindustrijalizaciju?

U Evropskoj uniji potražnja za električnom energijom ove godine će pasti za tri odsto i tako dostići najniži nivo u poslednje dve decenije, predviđa Međunarodna agencija za energetiku u najnovijem izveštaju.

Kao ključni faktor za pad potražnje navodi se opadanje industrijske proizvodnje u evropskom bloku.

"U kombinaciji sa prošlogodišnjim padom potražnje od tri odsto, ovaj pad je sada najveći u istoriji EU, vraćajući potrošnju električne energije u bloku na nivoe koji nisu viđeni od 2002. godine", navodi se u izveštaju, prenosi "Politika".

Dve trećine smanjenja došlo je od energetski intenzivnih industrija prošle godine, a ovaj trend se nastavio i do 2023. godine, dodaje se.

Evropska industrija teško je pogođena odlukom EU da stavi embargo na ruska fosilna goriva kao odgovor na specijalnu vojnu operaciju Moskve u Ukrajini.

U kombinaciji sa rastućom potražnjom nakon pandemije koronavirusa 2020. godine, energetski embargo je doveo veleprodajne cene električne energije na rekordnih 430 evra (478 dolara) po megavatsatu prošlog avgusta, što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na januar.

Iako su se cene od tada stabilizovale, industrijski sektor EU se nije oporavio. Industrijska proizvodnja u celom bloku pala je za 1,3 odsto između februara 2022. i marta 2023. godine, prema najnovijim podacima agencije za statistiku EU.

Pad je izraženiji u Nemačkoj, zemlji koja je pre prošle godine u velikoj meri zavisila od ruske energije za napajanje svog ogromnog industrijskog sektora.

Neki od najvećih nemačkih proizvođača, poput hemijskog giganta BASF i proizvođača automobila "Folksvagen", smanjili su proizvodnju kod kuće i najavili izgradnju novih fabrika u inostranstvu, dok je neočekivani pad industrijske proizvodnje u zemlji u maju izazvao strah od produžene recesije.

"Deindustrijalizacija Evrope se podstiče iz inostranstva", navodi se u izveštaju, uz napomenu da subvencije poput američkog Zakona o smanjenju inflacije i japanskog Zakona o zelenoj transformaciji "utiču na smanjenje proizvodnje, zatvaranje fabrika i pauziranje i preusmeravanje investicija".

Privreda evrozone u julu beleži veći pad nego što se očekivalo, a prilivi narudžbi i prognoze buduće proizvodnje ukazuju na produbljivanje pada u narednim mesecima, navodi "Es end Pi global".

Indeks menadžera nabavke (PMI) za region ostao je ispod praga od 50, jer je sa 49,9 u junu, sada pao na 48,9. To je najniže očitavanje od novembra i gore nego što je predviđao bilo koji ekonomista u "Blumbergovom" istraživanju.

Evrozona je možda izbegla zimsku recesiju, ali kombinacija niske tražnje i jake inflacije doprinela je da privreda nije uspela da zabeleži rast na početku godine. Pad industrije je posebno pogodio ovaj region, a julska vrednost od 42,7 najgora je još od prvih meseci pandemije.

"Proizvodnja je i dalje Ahilova peta evrozone. Ona je smanjena ubrzanim tempom u julu, dok se aktivnost sektora usluga i dalje širi, iako mnogo sporijom stopom nego prethodnih meseci", rekao je Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke.

Osim EU očekuje se da će potražnja za električnom energijom pasti u SAD za skoro dva odsto ove godine, a u Japanu za tri odsto, predviđa izveštaj IEA.

Međutim, kako se najrazvijenije svetske ekonomije bore, povećana potrošnja u Kini i Indiji će ove godine povećati globalnu potražnju za električnom energijom za nešto manje od dva odsto.