Da li će zemlje BRIKS-a u avgustu postati zlatne?

Važan sastanak zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) biće održan od 22. do 24. avgusta u Johanesburgu. Između ostalog, tamo će se razgovarati o novoj valuti koja će biti konkurentna američkom dolaru i drugim zapadnim valutama.

Kako bi moglo da funkcioniše uvođenje BRIKS valute?

Trenutno još nije jasno kako bi takva valuta mogla da izgleda niti da li će postojati nadnacionalna centralna banka koja će upravljati njom. Najverovatnije će BRIKS valuta biti zasnovana na ECU. ECU (evropska valutna jedinica) je bila obračunska jedinica Evropske zajednice od 1979. do 1998. godine. Vrednost je izračunata korišćenjem korpe različitih evropskih valuta. To bi moglo da posluži kao model za novu valutu BRIKS-a za upravljanje trgovinom unutar zemalja članica. Zlatna podloga može da postoji ili od samog početka, a može i da se uvede kasnije, piše nemački "Fokus".

Kakvu ulogu bi Kina i Šangajska berza zlata mogle da imaju u lansiranju nove valute BRIKS-a?

Kina će igrati glavnu ulogu zbog svoje ekonomske snage. Po nominalnim vrednostima, kineski BDP je trenutno na drugom mestu iza SAD. Međutim, ako se kupovna moć koristi kao merilo ekonomske snage, Kina je već pretekla SAD i stoga je značajno jača od ostalih zemalja BRIKS-a. Kina će tako imati značajan uticaj na novu valutu, na veliko nezadovoljstvo Indije.

Ako postoji zlatna podrška, značaj Šangajske berze zlata će se povećati. Razmena već omogućava kineskim trgovinskim partnerima koji prihvataju plaćanja u juanima da razmenjuju kinesku valutu direktno za zlato. Ako se stvori valuta BRIKS-a, berza u Šangaju moraće da omogući i drugim trgovinskim partnerima razmenu zlata. Alternativno, bilo bi zamislivo da se valuta BRIKS-a može zameniti za zlato preko nadnacionalne centralne banke BRIKS-a.

Koje zemlje bi mogle da se pridruže alijansi BRIKS-a i kakve bi bile posledice?

Trenutno je 40 kandidata koji čekaju da se pridruže BRIKS klubu. Zbog velikog broja prijavljenih, za očekivati je da će se prijem odvijati postepeno. U Evropi je lako uočljivo da čak i zemlje koje su veoma bliske unutar velike zajednice ne mogu ili ne žele nužno da sarađuju. Ovo je još komplikovanije sa BRIKS-om, jer su to uglavnom zemlje koje se razvijaju različitim brzinama. Međutim, posebno interesantni kandidati za uključivanje su Turska, Saudijska Arabija i Iran.

Kako bi valuta zaštićena zlatom uticala na poziciju američkog dolara kao svetske rezervne valute?

Ovo je pitanje svih pitanja. Pre svega, to zavisi od tačnog "dizajna" nove valute i da li je ona uopšte pokrivena zlatom. Ako je tako, ova valuta bi trebalo da uživa visok nivo poverenja, pod uslovom da se u bilo kom trenutku može zameniti za zlato. Američki predsednik Ričard Nikson zatvorio je zlatni prozor 1971. godine, zaustavivši razmenu američkih dolara za zlato. Mnogi učesnici na tržištu to pamte.

Ako se ovde pronađe mehanizam koji omogućava nesmetanu razmenu, BRIKS valuta će biti velika konkurencija američkom dolaru. Međutim, izgradnja i primena takve valute je veoma teška. Moraju se uzeti u obzir mnogi detalji i nova valuta bi trebalo da prođe kroz nekoliko zemalja od samog početka. 

Šta bi povratak zlatnom standardu mogao da znači za globalnu ekonomiju?

Neće biti globalnog povratka zlatnom standardu. Živimo u visoko zaduženom svetu. Samo SAD imaju dug koji prevazilazi ogromni vojni budžet Amerike. Brojne druge zemlje imaju slične probleme i nivoe duga koji premašuju 100 posto njihovog BDP-a. Stoga će valute zaštićene zlatom verovatno ostati u manjini.

U suštini, zlatni standard sprečava ekspanziju novca kakvog poznajemo. Ekonomske krize bi bile teže kao rezultat, ali bi pročistile tržište i na kraju bi ostalo manje "zombi" kompanija. Državni paketi pomoći, kao i kupovina obveznica, bili bi mogući u ograničenoj meri ako bi se zlato deponovalo na odgovarajući način. Pristalice zlatnog standarda govore o održivijem rastu. Međutim, zbog ogromnih planina dugova u zemljama, povratka na zlatni standard uskoro neće biti.