Industrijska politika američkog predsednika Džozefa Bajdena promenila je planove brojnih vlada i preduzeća širom sveta – ona ugrožava budžete država saveznica i kanališe neverovatne količine javnih finansija u privatne kompanije kako bi opstale u tržišnoj trci.
Naime, reč je o prošle godine donetom američkom Zakonu o smanjenju inflacije (IRA), odnosno o tome da Sjedinjene Države u borbi za globalnu dominaciju (nad Kinom) daju ogromne subvencije lokalnoj proizvodnji. Cilj ovih mera je da se učvrsti američko liderstvo u industrijama budućnosti kao što su zelena energija i poluprovodnici, te da se stvore dobro plaćeni poslovi kod kuće, konstatuje "Blumberg".
To je pak uticalo na pokretanje pravog rata subvencija s američkim partnerima – Kanadom, Nemačkom, Francuskom, Južnom Korejom – primorani su ili da plate ili da izgube na svetskom tržištu.
Jedan od najvećih proizvođača automobila na svetu, kompanija "Stelantis" gradi fabriku akumulatora za električna vozila u kanadskom gradu Vindzoru. Fabrika vredna 4,1 milijardu dolara koja je prošle godine najavljena uz hvalospeve premijera Kanade Džastina Trudoa podržana je iz budžeta s oko 760 američkih dolara.
Kanada uspela da zadrži fabriku akumulatora
Međutim, zbog sukoba oko nedovoljnih subvencija, "Stelantis" je pretio da će umesto ove izgraditi fabriku u SAD. Kompanija, koja je vlasnik brendova "krajsler" i "džip", tvrdila je da joj je potreban "ravnopravni teren" kako bi smanjila cenu električnih vozila, i takmičila se s drugim proizvođačima automobila za američke subvencije vredne skoro 20 puta više nego što je Kanada nudila.
Pošto bi gubitak fabrike bio katastrofalan za Trudoovu vladu, koja je smatrala da je projekat ključan za Kanadu ne bi li zadržala svoj udeo u severnoameričkoj automobilskoj industriji, uz naravno hiljade radnih mesta, odobren je još jedan paket vredan oko 15 milijardi kanadskih dolara, najveći izdvojen za jednu fabriku u istoriji te zemlje.
"Lepota IRA je u tome što je podstakao konkurenciju. Dobili smo podsticajne subvencije iz nekoliko zemalja, našli bismo zamenu", izjavio je direktor "Stelantis" za Severnu Ameriku.
Najnoviji primer ekonomskih iskrivljenja stiže iz Nemačke, gde se spremaju subvencije za fabrike čipova vredne oko 20 milijardi evra. Nekoliko dana ranije vlada Velike Britanije, ranije striktna u tome da se neće obazirati na Bajdenove subvencije, slavila je kada je multinacionalna korporacija sa sedištem u Mumbaju „Tata grup“ izabrala Ostrvo za lokaciju svoje nove fabrike za baterije za električna vozila. Ujedinjeno Kraljevstvo je za finansijsku pomoć ovom projektu odvojilo 500 miliona funti.
"Blumberg" ističe da je teško izračunati koliko se novca koristi za finansiranje investicija, jer podrška ima mnogo oblika, što uključuje i poreske olakšice, jeftine kredite i donacije. Analitičari kompanije "Morgan Stenli" procenjuju da su vlade širom sveta dale više od 500 milijardi dolara direktnih subvencija samo za predmete čija proizvodnja ima nisku emisiju ugljenika.
SAD brane svoju politiku subvencija: ako je u toku rat za subvencije, onda ga je započela Kina, a američki saveznici bi trebalo da dele naš interes i da se suprotstave Pekingu.
SAD kritične prema Kini a rade isto
Pekinški program "Mejd in Čajna 2025", koji cilja na globalno liderstvo u ključnim oblastima, od robotike do medicinskih uređaja, bio je glavni pokretač američko-kineskog trgovinskog rata koji je pokrenuo bivši predsednik Donald Tramp, a što mahom ga nastavio i Bajden.
"To je ironično, na granici licemerja. SAD su bile tako kritične prema Kini, a sada gazimo u iste vode", izjavio je viši saradnik Univerziteta Jejl Stiven Rouč.
SAD su napustile poredak zasnovan na pravilima i u toku je globalna trka koja omogućava kompanijama da idu u "kupovinu subvencija". Problem za EU je što ona nema ni američku moć ni kineske duboke džepove, a državnim novcem pomaže kompanije koje bi inače bile u problemu, piše "Blumberg".
Direktan odgovor Evropske unije na Bajdenovu industrijsku politiku su nedavno usvojen Zakon o čipovima, vredan 43 milijarde evra i Industrijski plan za zeleni dogovor. Međutim, neke kompanije se već žale na novac koji se nudi rivalima, dok su pojedine zemlje praktično diskreditovane u borbi za sredstva, što pak pravi problem Briselu u smislu da će temeljni princip EU o jednakim uslovima za sve zemlje članice biti ugrožen.
Dakle, Nemačka, četvrta po veličini svetska ekonomija i dominantna sila u bloku, može da priuštiti pogone za proizvodnju baterija i čipova. Samo "Intelu" je pomogla s 10 milijardi evra, zatim ubedila švedskog proizvođača baterija "Nortvolt AB" da locira fabriku u Nemačkoj, a ne u SAD, uz obećanje od oko milijardu evra za investiciju od 4,5 milijardi evra.
"Ako protivnik gura, a sudija ne zviždi, onda morate da gurnete nazad da biste pobedili u utakmici", tako nemački ministar ekonomije Robert Habek opisuje akciju subvencija.
Vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona najavila je podršku od 2,9 milijardi evra za proizvođače čipova "Globalfaundris" i "STMikroelektroniks".
Čak se i bogate zemlje suočavaju s problemom migracije svojih kompanija u SAD – Norveška, zemlja s najvećim udelom električnih vozila na svetu, izdvojila je za zelenu industrijsku strategiju oko 5,4 milijarde dolara u vidu državnih zajmova za podršku privatnim investicijama do 2025. godine.
U Aziji jedan od glavnih saveznika SAD Južna Koreja, iako ima dugu tradiciju državne podrške strateškoj industriji, spremna je da pojača subvencije. Vlada se udružuje sa svojim ključnim kompanijama, kao što su giganti za proizvodnju memorijskih čipova "Samsung elektorniks" i "SK hinik", na investicionom planu vrednom više od 400 milijardi dolara, koji uključuje podršku za baterije, robote, električna vozila i biotehnologiju.
Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol zaključuje rečima da zemlja treba da se takmiči s rivalima koji "ne štede na subvencijama velikih razmera".