Ekonomija
RT Balkan analiza: Šta Rusija dobija uvođenjem digitalne rublje i zašto je evro teže digitalizovati
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o uvođenju digitalne rublje i stvaranju odgovarajuće elektronske platforme, a testiranje primene digitalne valute najavljen je za početak avgusta
Građani Rusije će uskoro imati virtuelne novčanike, kojima će plaćati na internetu i u prodavnicama. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o uvođenju digitalne rublje i stvaranju odgovarajuće elektronske platforme, a testiranje primene digitalne valute najavljeno je za početak avgusta.
Transakcije u novom monetarnom formatu biće moguće obavljati pomoću posebnog informacionog sistema čiji je operater Banka Rusije. Centralna banka Rusije je već sprovela prve pilot testove zajedno sa 15 ruskih banaka. Testiran je prototip platforme - drugim rečima, mesto za skladištenje i obračun ove valute. Na platformi će fizička i pravna lica otvarati svoje elektronske novčanike.
Digitalna rublja trebalo bi da postane treći oblik valute, uz gotovinski i bezgotovinski novac, koji se čuva na bankovnim računima. Može da je izdaje samo Centralna banka, a njen kurs je podržan zlatnim i deviznim rezervama. Za građane će troškovi transakcija sa digitalnom rubljom biti besplatni.
Digitalna rublja je elektronski analogna vrednosti gotovine i novca na bankovnom računu klijenta. Tehnički, radi se o jedinstvenom digitalnom kodu koji se čuva u elektronskom novčaniku na posebnoj platformi Centralne banke. Građani i kompanije će moći da otvaraju digitalne novčanike putem uobičajenih daljinskih kanala: mobilnih aplikacija i veb sajtova banaka.
"Banka Rusije ima za cilj da obezbedi da sistem novčanih transakcija zadovolji promenljive potrebe građana i preduzeća i da doprinese uvođenju inovacija kako na finansijskom tržištu, tako i u privredi u celini", obrazložili su iz Centralne banke Rusije uvođenje digitalne rublje u svom prvom savetodavnom izveštaju iz 2020. godine.
U svetu koji polako napušta plaćanje gotovinom uvođenje digitalne valute je za ekonomiste logičan korak. Oni napominju da centralne banke razmišljaju o uvođenju digitalnih valuta i zbog sve veće dominacije kriptovaluta, ali i zbog težnje da imaju bolju kontrolu nad količinom novca koji je u opticaju.
Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da se digitalne valute greškom poistovećuju sa kriptovalutama, ali da one nemaju nikakve veze sa njima.
"Digitalna valuta je nematerijalni oblik novca, koja je pod kontrolom monetarnih vlasti, odnosno centralnih banaka. Upravo je ovo jedna od razlika između digitalnog novca i kriptovaluta, poput bitkoina, nad kojim centralne banke nemaju kontrolu. Digitalna valuta je samo jedan nematerijalni oblik novca koji ima sve funkcije kao i ovaj tradicionalni novac, kao zakonsko sredstvo plaćanja, očuvanja vrednosti i mogućnost obavljanja transakcija", objašnjava Stakić.
On napominje da je i Evropska unija nedavno izašla sa predlogom o uvođenju digitalnog evra, koji bi trebalo da se realizuje u narednih nekoliko godina. Ističe, međutim, da je veoma mali broj zemalja odmakao u razvoju digitalne valute.
"Rusija je još ranije, prateći primer Kine koja je bila pionir u pokušaju da digitalizuje juan, najavila uvođenje digitalne valute. Zemlje poput Rusije mogu lakše to da urade, zato što njihove valute nisu toliko zastupljene na globalnom nivou kao što je američki dolar ili evro, tako da imaju mnogo veću fleksibilnost i mogućnost da primene digitalizaciju. Uvođenje digitalnog novca znači da će Ruska centralna banka imati bolji uvid u transakcije privrede i građana", kaže Nikola Stakić.
Naš sagovornik napominje da su i neke zemlje Centralne Amerike i Afrike takođe započele ovaj projekat, ali da nijedna još nije daleko odmakla i dodaje da te države nisu važne u globalnim finasijskim tokovima da bi to predstavljalo neku revoluciju, što ne znači da do značajne promene u načinu plaćanja neće doći za tri ili pet godina.
On ukazuje da uvođenje digitalne valute ima svoje prednosti i nedostatke. Velika prednost je, kako navodi, u smislu sprečavanja pranja novca i smanjivanja mogućnosti transakcija sumnjivog porekla, utaje poreza i rizika od aktivnosti koje se finansiraju nelegalnim tokovima. Dodaje da se, s druge strane, kao jedna vrsta nedostatka postavlja pitanje da li će centralna banka koja će izdavati tu valutu imati potpunu kontrolu i superviziju transakcija građana i privrede.
"Postavlja se i pitanje sajber i bezbednosnog rizika, odnosno koliko će sistem biti ranjiv, ali i transparentan. Za novac suštinski nije bitno u kojem je formatu. I danas je oko 90 odsto novčane mase u elektronskom obliku, tako da sada papirni, a naročito kovani novac nema značaj kakav je imao pre 50 godina. I dalje će centralna banka svake zemlje imati tu jednu funkciju da emituje novac, samo što će on sada biti u drugom obliku. Keš svakako neće nestati. Suštinski biste imali 100 rubalja u papirnom ili digitalnom formatu, ali ono što će morati da se promeni je finansijska pismenost, jer bi građani morali da nauče postepeno da ovladavaju tim novim tehnologijama, digitalnim novčanicima", napominje profesor Stakić.
On smatra da privreda u celini i te kako može da ima dugoročne merljive koristi od prelaska na digitalni novac, a da bi veća ušteda zbog smanjenja sive ekonomije, imala efekta indirektno i na standard građana. Neizostavna je, smatra, ušteda vremena u obavljanju transakcija.
Inicijativu za digitalnu rublju razvila je grupa ruskih poslanika na čelu sa Anatolijem Aksakovim, predsednikom odbora za finansijsko tržište. Državna duma je usvojila zakon u drugom i trećem čitanju 11. jula, dok je Savet Federacije 19. jula odobrio uvođenje digitalne rublje.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov ranije je najavio da će banka Rusije digitalnu rublju staviti u opticaj do kraja godine, nakon usvajanja relevantnih zakona.
"Centralna banka je ove godine već pokrenula eksperiment, a do kraja godine, nakon usvajanja zakona, pustiće u opticaj digitalnu rublju", rekao je Siluanov.
Kao prednosti uvođenja novog načina plaćanja država može bolje da kontroliše potrošnju budžeta, smanjuje troškove administriranja budžetskih plaćanja i ima sve mogućnosti da pojednostavi prekogranična plaćanja.
"Uz pomoć digitalne rublje biće moguće čuvati novac, vršiti transfere i plaćati robu i usluge skeniranjem kju-ar koda trgovca. Operacije sa digitalnom rubljom su po mehanici bliske uobičajenim transferima sa kartice na karticu, preko sistema za brzo plaćanje ili plaćanja kju-ar kodom", objasnila je Ala Bakina, direktorka Odeljenja za nacionalni platni sistem Banke Rusije.
Korisnici će moći da kreiraju novčanik u aplikaciji ili mobilnoj banci svoje finansijske institucije, da dopune novčanik sa tekućeg računa, plaćaju robu i usluge pomoću kju-ar koda, kao i da prenose digitalne rublje drugim vlasnicima digitalnih novčanika bez provizije.
U čemu se digitalna rublja razlikuje od obične?
Digitalna rublja se razlikuje od obične po virtuelnom obliku, jer ne može da se stavi u džep ili tašnu. Mihail Gorodilov za "Tinjkof žurnal" objašnjava da, u odnosu na bezgotovinsko plaćanje, za prosečnog korisnika razlika nije tako jasna, ali da je možda najbliže objašnjenje da će biti moguće plaćati digitalnim rubljama bez povezivanja na Internet, što je relevantno za udaljena područja Rusije u kojima postoje problemi u komunikaciji.
"Za razliku od uobičajene bezgotovinske, koja svom vlasniku donosi prihod na depozitnom ili štednom računu, na digitalne rublje neće se naplaćivati kamata. Neće se čuvati u bankama, već na posebnoj platformi koju kontroliše Centralna banka. Dakle, odgovornost za ova sredstva snosiće centralna banka, a ne komercijalne banke", objašnjava Gorodilov.
On napominje da će, slično tome kako su novčanice rublje numerisane, digitalne rublje takođe imati svoje oznake.
"Ovo će vam omogućiti da pratite njihovo kretanje. I takođe - programirati digitalni novac za određene radnje", nkaže Mihail Gorodilov.
I Evropa najavila digitalni evro
Kako prenose ruski mediji, Bahami već imaju svoju digitalnu valutu. Digitalne valute prošle godine su pokrenule centralne banke karipskih zemalja: Grenade, Sent Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Svete Lucije, Svetog Vinsenta i Grenadina. Takođe, svoje interesovanje i planove za izdavanje nacionalnih digitalnih valuta najavili su regulatori Kanade, Holandije, Norveške, Francuske, Japana, Južne Koreje, Kine, Indonezije, Ekvadora i Kazahstana.
Pripreme za digitalnu verziju evropske valute traju već godinama. Evropska komisija je krajem juna predstavila predlog zakonskog okvira za digitalni evro prema kojem će on postati službeno sredstvo plaćanja, ali neće zameniti novčanice i kovanice. Najavljeno je da će oktobru Evropska centralna banka (ECB) doneti odluku o nastavku rada na digitalnoj valuti.
IZ Evropske komisije navode da bi, za razliku od kriptovaluta digitalni evro bio novac centralne banke i da bi ona garantovala da je siguran, da održava stabilnu vrednost i da se može zameniti po nominalnoj vrednosti za evro u kešu.
Na sajtu EK piše da je razlog uvođenja digitalnog evra stvaranje šireg spektra mogućnosti u monetarnim tokovima u zemljama koje su članice bloka. To podrazumeva, kako navode, stvaranje konkurencije na finansijskom tržištu, stabilnost monetarnog sistema i pre svega pokušaj jačanja uloge evra kao valute.
Oni navode da će, za razliku od kriptovaluta poput bitkoina i eteruma, čiji kursevi često jako fluktuiraju, uvođenje virtualne evropske valute ponuditi privatnim ulagačima stabilniju alternativu klasičnom evru. Uvođenje digitalnog evra može da se shvati kao reakcija evropskih zvaničnika na dominaciju tržišta kriptovaluta, ali i kao dodatni pokušaj ECB da kontroliše protok novca u zemljama koje su članice bloka. Evropska digitalna valuta, međutim, neće zaživeti pre 2028. godine.
