Slabljenje privrede preti nemačkom tržištu rada u drugoj polovini godine: barometar zaposlenosti minhenskog instituta IFO pao je u julu na najnižu vrednost u poslednje dve i po godine – na 97,1 poen. Ovako nizak nivo zabeležen je prethodno u februaru 2021, kada je kriza izazvana pandemijom korona virusa drastično uticala na ekonomske prilike.
"U industriji sve više ljudi razmišlja o otpuštanjima, posebno u hemijskoj industriji i metalurškom sektoru", navodi institut IFO i dodaje da i u trgovinskom sektoru prodavci teže da smanje obim zaposlenih.
Recesija u građevinarstvu, koja je izazvana rastom kamata na kredite, ali i materijalnih troškova, još nije imala veći uticaj na broj zaposlenih, odnosno postojala je samo blaga tendencija otpuštanja radnika.
Iako samo pojedini sektori otpuštaju, skoro sve industrije opreznije pristupaju primanju novih ljudi u radni odnos. Samo turizam i IT sektor povećavaju broj zaposlenih, rekao je šef istraživanja IFO instituta Klaus Volrabe.
Takođe, nemačka privreda je najverovatnije izašla iz recesije na kraju drugog kvartala s minimalnim rastom. Prema procenama ekonomista, bruto domaći proizvod je od aprila do juna porastao za 0,1 odsto u odnosu na prvi kvartal. Pre toga BDP se smanjivao u dva uzastopna kvartala.
Međutim, izgledi za drugu polovinu godine nisu naročito dobri. Međunarodni monetarni fond je nedavno snizio prognozu ekonomskog razvoja u Nemačkoj.
I Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIV) takođe procenjuje da će ekonomski uspon biti u padu u letnjim mesecima.
"Nemačku ekonomiju usporavaju manje dinamična globalna ekonomija, teži uslovi finansiranja zbog povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke i inflacija koja zanemarljivo opada", poručili su iz instituta.
Institut konstatuje da nemačka industrija definitivno slabi. Uprkos ublažavanju problema sa snabdevanjem, proizvodnja se oporavlja sporije nego što se očekivalo, a sve je manje i novih porudžbina.