Kako se očekuje da će potražnja za niklom, litijumom, bakrom i kobaltom - metalima koji se koriste za izradu baterija - narednih decenija porasti zbog električnih vozila i uštede energije, Indonezija i druge zemlje bogate tim resursima su došle na ideju formiranja grupe nalik na Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK), kako bi iskoristili svoje zalihe i preuzeli kontrolu nad tržištem.
"Vidim korist u stvaranju OPEK-a kako bi se upravljalo trgovinom naftom i potencijalnim investitorima i kupcima obezbedila predvidljivost", rekao je "Fajnenšl tajmsu" indonežanski ministar investicija Bahlil Lahadalija.
"Indonezija razmatra mogućnost formiranja slične strukture vezano za minerale koje imamo, uključujući nikl, kobalt i mangan", dodao je ministar.
Indonezija još nije kontaktirala druge zemlje-proizvođače nikla kako bi razmotrili njihovu ideju stvaranja kartela, rekao je Lahadalija i dodao da pre iznošenja ponude drugim proizvođačima, mora da se utvrdi struktura alijanse.
Kako piše specijalizovani portal za energente "Ojl prajs", ideja Indonezije o stvaranju kartela proizvođača metala za baterije nije tako jednostavna. Za razliku od OPEK-a, vodeći proizvođači nikla i rudarske firme u Indoneziji su u rukama privatnih kompanija ili kineskih entiteta.
Najveći proizvođači i "vlasnici" najvećih zaliha ovog metala su multinacionalne ili kompanije iz više zemalja sa različitim političkim i tržišnim uslovima i teško bi našle zajednički jezik oko formiranja alijanse.
Uz Indoneziju, Rusija, Kanada, Australija i Sjedinjene Države su veliki proizvođači ovog metala, s tim da SAD nemaju toliko resursa niti proizvode toliko kao ostale četiri zemljee.
Indonezija i Australija imaju najveće rezerve nikla na svetu - po oko 21 milion, s tim da je Indonezija vodeći proizvođač nikla. Sa druge strane, Rusija drži gotovo 20 odsto globalnog snabdevanja niklom prve klase koji je neophodan za baterije, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku.
Takođe treba imati na umu i da je, kada je Indonezija zabranila izvoz rude nikla 2020. godine, Evropska unija podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer je zabrana izvoza sirovina uticala na njihovu proizvodnju nerđajućeg čelika.
Ista zabrana podstakla je i kineske firme da investiraju ogroman novac - 30 milijardi dolara - u indonežanski lanac snabdevanja niklom. Kineska kompanija za proizvodnju baterija "KATL" ranije ove godine potpisala je ugovor o saradnji vredan šest milijardi dolara sa indonežanskim firmama.
Osim političkih i finansijskih u čitavoj priči postoji i momenat zaštite životne sredine, piše "Zirohedž". Većina proizvodnje nikla biće u oblastima sa velikom količinom boksita, a prerada ove rude kako bi se dobio nikl iziskuje više energije i ispušta više štetnih gasova.
Zbog toga su indonežanske i američke organizacije za zaštitu životne sredine u julu poslale otvoreno pismo vlasniku "Tesle" Ilonu Masku pozivajući ga da odustane od ulaganja u indonežansku industriju nikla zvog potencijalno katastrofalnih posledica po prirodnu sredinu i živote ljudi.