RT analiza koliko su poskupeli stanovi: Za 100.000 evra danas 16 kvadrata manje nego 2020.

Za 100.000 evra je u Beogradu pre tri godine mogao da se kupi stan od 58 kvadrata u novogradnji, a za isti novac danas može da se dobije čak 16 kvadrata manje. Prosečan kvadrat stana u prestonici u protekle tri godine poskupeo je za čak 700 evra. 

Gotovo isti prosečan rast cena beleže i stari stanovi i oni koji su kupljeni direktno od investitora. Za stare je 2020. godine bilo potrebno izdvojiti oko 1.360 evra, dok je prosečna cena sada oko 2.080 evra. U novoj gradnji kvadrat umesto 1.735, sada košta oko 2.415 evra. To pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u kojem su objavljeni podaci na osnovu kupoprodajnih ugovora sklopljenih od početka aprila do kraja juna. 

U Novom Sadu je kvadrat u ranije izgrađenim zgradama sa 1.200 evra poskupeo na 1.915, dok su novi stanovi 2020. godine prodavani po 1.190, a sada koštaju oko 1.730, s tim da je najskuplji kvadrat prodat za oko 3.150 evra. Ipak, u agencijama za nekretnine kažu da se na tržištu u ovom gradu mogu očekivati promene u narednom periodu i pad cena, s obzirom da je zabeležen drastičan pad tražnje od oko 40 odsto u drugom kvartalu u odnosu na prošlu godinu.

U Nišu je kvadrat za oko 500 evra skuplji - u starim stanovima sada košta 1.255 evra, a u novim 1.385 evra. Stopama tri najveća grada ide i Kragujevac, gde su cene nekretnina procentualno možda i najviše porasle - ko je prodao stan u staroj gradnji 2020. godine za njega je dobio oko 730 evra, a danas je prosečna cena kvadrata 1.255 evra. Novogradnja je sa 970 evra, poskupela na oko 1.300 evra.

U gotovo svim beogradskim opštinama, u drugom kvartalu su, u odnosu na isti period prošle godine, više poskupeli stanovi koje su prodavali stari vlasnici u odnosu na nove, od investitora.

Prosečan kvadrat u staroj gradnji je u samo dve gradske opštine - Čukarica i Rakovica - ispod 2.000 evra, u svim ostalim je u proseku potrebno izdvojiti više od te sume. Najskuplji prosečan kvadrat u starim zgradama je na Starom Gradu, gde košta oko 3.000 evra. U novim zgradama je najskuplji na Savskom vencu, zbog "Beograda na vodi" i u proseku košta oko 4.225 evra.

"Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2023. godine iznosio je 1,7 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 13 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine. Zabeležen je pad broja kupoprodaja u Novom Sadu za 1.243 ugovora (38,8%), Gradu Beogradu za 1.954 ugovora (20,6%), Nišu za 224 ugovora (20,5%) i Kragujevcu za 107 ugovora (14,3%)", kažu u Republičkom geodetskom zavodu.

U drugom kvartalu, najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti imao je promet stanova u iznosu od 962,31 miliona evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 596 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu bilo je 58%, što je za dva procentna poena više nego u drugom kvartalu prošle godine, što ilustruje rast cena, jer je za više para prodato značajno manje nekretnina.

Poslovni prostor u Novom Pazaru dva miliona evra

Prvi put posle nekoliko godina, u drugom kvartalu, za stan u novogradnji nije izdvojeno najviše novca u Beogradu na vodi, već u novom naselju na Novom Beogradu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, stan za koji je izdvojeno najviše novca u drugom kvartalu ove godine je površine 344 kvadrata i plaćen je 2.011.273 evra i nalazi se na lokaciji Maksima centar (Novi Beograd).

Ipak, najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u drugom kvartalu 2023. godine prodat je u Beogradu na vodi i koštao je 9.495 evra po metru kvadratnom, ali je površine je 139 kvadrata. U istom naselju prodato je i najskuplje garažno mesto po ceni od 58.400 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra.

Mnoge je iznenadilo što je najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan u Novom Pazaru za 23.375 evra, za objekat površine 88 kvadrata, koji je prodat za čak 2.057.065 evra.

Procenitelj Milić Đoković za RT Balkan kaže da je taj podatak verovatno samo delimično tačan, odnosno da je objekat realno mnogo veći, nego što piše u papirima, tako da je sigurno postignuta konačna cena koja je navedena, ali za mnogo više kvadrata nego što piše u ugovoru.

"Verovatno je toliko kvadratnih metara uknjiženih, a ostalo je bez dokaza o vlasništvu i onda imate takav slučaj. Na primer, objekat ima 120 uknjiženih kvadrata, čovek je dogradio i nadogradio još 510 kvadrata i podneo zahtev za ozakonjenje. Pošto ne može da se upiše stvarna kvadratura zbog toga se u ugovoru piše samo osnova od 120 kvadrata, po ceni od milion i trista hiljada i dobije de nenormalno veliki broj za kvadratni metar. Tu je zabuna i to se dešava u nekim gradovima, a pogotovo u Novom Pazaru gde pola radi bez dozvole, a druga polovina sa polovinom potrebnih papira", kaže objašnjava Milić Đoković.

Rusi počeli da kupuju stanove u Beogradu, zenit od septembra: 150.000 evra za objekat na periferiji

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2023. pokazuje da je u Srbiji ipak došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.

"Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto od ukupnog prometa. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova", napominju u RGZ.