Crni oblak kamatnih stopa nadvio se nad evrozonom: Nemačka i dalje najslabija tačka regiona
Neizvesnost oko toga kada će Evropska centralna banka prekinuti sa podizanjem kamatnih stopa visi kao crni oblak nad evrozonom, uprkos tome što podaci pokazuju da se ekonomija regiona "oporavila" u drugom tromesečju - iako bazna inflacija, koja isključuje promenljive kategorije, kao što su hrana i energenti, ne posustaje.
Kako navodi "Blumberg", iako Nemačka, ekonomski motor Evrope polako izlazi iz recesije, inflacija će ostati znatno iznad ciljanih dva odsto tokom leta, ostavljajući kreatore politike u ECB u nemogućnosti da proglase pobedu (i prekinu sa podizanjem kamatne stope) nakon jednogodišnje kampanje koja je uključivala devet povećanja stope.
Rezultat je da bi sledeći sastanak ECB u septembru mogao biti samo još jedna stanica na putu ka (naj)višim stopama. Tržišta očekuju još jedan potez, ali ne isključuju da to povećanje stigne tek u decembru. Za region čiji su se kratkoročni izgledi već pogoršali, prema predsednici ECB Kristin Lagard, to je veliki znak pitanja.
"Čak i da napravimo pauzu u septembru, bilo bi preuranjeno da to automatski smatramo krajem ciklusa", rekao je član Upravnog saveta ECB Peter Kazimir.
Iako su podaci o BDP-u iz Francuske i Španije ulili malo nade, Nemačka je i dalje glavna slaba tačka. BDP je ostao nepromenjen između aprila i juna nakon dva kvartala smanjenja. Inflacija je donekle smanjena ovog meseca, ali je sa 6,5 odsto tri puta viša od cilja. Neki govore o stagflaciji.
Evrozona u celini je danas objavila svoje očitanje rasta u drugom kvartalu, a ekonomisti procenjuju povećanje od 0,2 odsto. Bazna inflacija u julu iznosi 5,5 odsto. Mnogi sumnjaju da će zemlje koje koriste evro moći dugo da drže glavu iznad vode.
U to, iako BDP evrozone izgleda ohrabrujuće, on je podstaknut skokom irskog bruto domaćeg proizvoda za 3,3 odsto. Zemlja je činila manje od 4 odsto ukupne proizvodnje bloka prošle godine i doprinela je sa oko 0,1 procentnog poena rastu u drugom kvartalu.
Treba imati na umu da je irski "rast" potpomognut je američkim farmaceutskim kompanijama ali uspeh zemlje često ne odražavaju proizvodnja i zapošljavanje, već je on posledica strategije minimalnog poreza.
Poverenje u region se naglo pogoršalo poslednjih nedelja, a istraživanja o raspoloženju pokazuju da će se samo pogoršavati jer privreda oseća više kamatne stope. Sektor uslužnih delatnosti, koji je dugo vremena bio uporište za rast usred dugotrajne slabosti u proizvodnji, počelo je da slabi. ECB je čak oglasila alarm na do sada čvrstom tržištu rada.