Neizvesnost oko toga kada će Evropska centralna banka prekinuti sa podizanjem kamatnih stopa visi kao crni oblak nad evrozonom, uprkos tome što podaci pokazuju da se ekonomija regiona "oporavila" u drugom tromesečju - iako bazna inflacija, koja isključuje promenljive kategorije, kao što su hrana i energenti, ne posustaje.
Kako navodi "Blumberg", iako Nemačka, ekonomski motor Evrope polako izlazi iz recesije, inflacija će ostati znatno iznad ciljanih dva odsto tokom leta, ostavljajući kreatore politike u ECB u nemogućnosti da proglase pobedu (i prekinu sa podizanjem kamatne stope) nakon jednogodišnje kampanje koja je uključivala devet povećanja stope.
Rezultat je da bi sledeći sastanak ECB u septembru mogao biti samo još jedna stanica na putu ka (naj)višim stopama. Tržišta očekuju još jedan potez, ali ne isključuju da to povećanje stigne tek u decembru. Za region čiji su se kratkoročni izgledi već pogoršali, prema predsednici ECB Kristin Lagard, to je veliki znak pitanja.
"Čak i da napravimo pauzu u septembru, bilo bi preuranjeno da to automatski smatramo krajem ciklusa", rekao je član Upravnog saveta ECB Peter Kazimir.
Iako su podaci o BDP-u iz Francuske i Španije ulili malo nade, Nemačka je i dalje glavna slaba tačka. BDP je ostao nepromenjen između aprila i juna nakon dva kvartala smanjenja. Inflacija je donekle smanjena ovog meseca, ali je sa 6,5 odsto tri puta viša od cilja. Neki govore o stagflaciji.
Evrozona u celini je danas objavila svoje očitanje rasta u drugom kvartalu, a ekonomisti procenjuju povećanje od 0,2 odsto. Bazna inflacija u julu iznosi 5,5 odsto. Mnogi sumnjaju da će zemlje koje koriste evro moći dugo da drže glavu iznad vode.
U to, iako BDP evrozone izgleda ohrabrujuće, on je podstaknut skokom irskog bruto domaćeg proizvoda za 3,3 odsto. Zemlja je činila manje od 4 odsto ukupne proizvodnje bloka prošle godine i doprinela je sa oko 0,1 procentnog poena rastu u drugom kvartalu.
Treba imati na umu da je irski "rast" potpomognut je američkim farmaceutskim kompanijama ali uspeh zemlje često ne odražavaju proizvodnja i zapošljavanje, već je on posledica strategije minimalnog poreza.
Poverenje u region se naglo pogoršalo poslednjih nedelja, a istraživanja o raspoloženju pokazuju da će se samo pogoršavati jer privreda oseća više kamatne stope. Sektor uslužnih delatnosti, koji je dugo vremena bio uporište za rast usred dugotrajne slabosti u proizvodnji, počelo je da slabi. ECB je čak oglasila alarm na do sada čvrstom tržištu rada.