Olujno nevreme u julu "obralo" je mnoge voćnjake, vinograde i bašte, a štetu na usevima još sabiraju i poljoprivrednici i lokalne samouprave. Potrošačima bi ceh mogao stići već narednih dana, naročito onima koji planiraju da pripremaju zimnicu. Stručnjaci kažu da su cene voća i povrća ionako visoke za ovo doba godine i očekuju da, u najboljem slučaju, i ostanu na tom nivou.
Agroekonomista Milan Prostran za RT Balkan kaže da će, sudeći po situaciji na pijacama i u trgovinskim lancima, ove godine izostati pad cena koji je uobičajen za avgust, u jeku sezone.
"Za naše tržište je ove godine karakteristično da je čitavo proleće i polovina leta sa izuzetno visokim cenama i voća i povrća. Mi nemamo tipičnu sezonost cena kod voća i povrća, ili su te oscilacije veoma male. Startovali smo sa visokom cenom i ona se održava na tom nivou i tokom letnjih meseci, kada već stiže pun rod. Još se procenjuju razmere štete od nevremena, ali trenutno su voće i povrće na tako visokom nivou da potrošači to teško da mogu da izdrže", kaže Milan Prostran.
Zimnica će biti skupa
Povrće u Srbiji je u odnosu na jun prošle godine već skuplje za 40,4 odsto, a voće za oko 14,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Agroekonomista ukazuje da je ova godina vrlo specifična i da će proizvođači teško uspeti da se oporave, jer su imali velike štete od niskih temperatura, kasnije zbog velike količine padavina, a sada, kao poslednji u nizu loših okolnosti, i zbog olujnog vetra i grada.
"Ušli smo u sezonu najveće kupovine, kada se stavljaju zimnice i trebalo bi da cene voća i povrća budu na najnižem sezonskom nivou. To se obično dešava, jer je tada najveća ponuda i stiže svo voće i povrće, a ne možete ga čuvati kao pšenicu, pa da čekate cenu. Ove godine, međutim, u sred sezone, u punom špicu, kilogram paradajza košta od 130 do 200, paprika je od 150 do 300 dinara, a crni luk čak 200 dinara. Ljudi uzimaju dve ili tri paprike, niko ne kupuje deset ili 15 kila. Skupa će nam biti zimnica. Ako hoćete da se bavite preradom, treba mnogo novca i pitanje je koliko se isplati. Za vikend dolazi novi kišni, olujni talas i videćemo kako ćemo proći. Pada cena hrane neće biti, a i ove koje imamo su izuzetno visoke i to drži inflaciju na visokom nivou", objašnjava Milan Prostran.
On smatra da neće doći do ozbiljnijeg pada cena do kraja godine, jer će ljudi pokušavati da kroz viši nivo cena koliko toliko kompenzuju izgubljenu proizvodnju zbog vremenskih nepogoda. Pokušaće, kaže, da naplate bar koliko se može po višoj ceni da vrate ono što su izgubili.
"Teško je govoriti šta je najviše stradalo, nemamo još zvanične podatke iz lokalnih samouprava kolike su štete. Samo pojedinačne opštine su objavile svoje podatke, ali to su sve samo procene. Mislim da će biti teško sagledati ukupnu štetu, imajući u vidu da smo još u procesu proizvodnje, ali da i dalje postoje rizici. Što se tiče naših fondova hrane, mi nećemo biti ugroženi, ali ćemo je, kao i prošle godine, plaćati po visokoj ceni. To će sve pasti na teret potrošača, a pitanje je koliko od toga dobiju poljoprivredni proizvođači", napominje agroekonomista.
NBS: U projekcije uračunali i potencijalna poskupljenja
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je u utorak na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da je inflacija u prvom tromesečju ove godine dostigla svoj maksimum od oko 16 odsto i da se od tada nalazi na silaznoj putanji. Dodala je da se kreće u skladu sa predviđanjima centralne banke i da bi trebalo do kraja godine da bude oko osam odsto.
"U junu je inflacija bila 13,7 odsto, a ono što mi vidimo za jul na osnovu podataka koji su dostupni, to je da mesečne inflacije u celosti gledano posle dužeg vremena najverovatnije nije ni bilo. Očekujemo da se međugodišnja inflacija najpre spusti na nivo od 12,5 odsto, uz neka sitna odstupanja. Kada je reč o mesečnim stopama inflacije do kraja godine mi ih vrlo oprezno projektujemo. Procenjujemo da će ih biti i da bi trebalo da iznose u proseku 0,3 odsto. Međugodišnje posmatrano očekujemo da se svakog meseca inflacija smanji za oko jedan procentni poen i da kraj godine završimo na nivou od oko osam odsto i to je bila naša ranija projekcija", kazala je guverner NBS.
Ona je rekla da imamo smanjenje uvozne inflacije, koja nam je inače u prethodne dve godine napravila najveći problem i činila najveći deo naše inflacije. Istakla je da je primetno i smanjenje troškova u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji, što bi povoljno trebalo da se odrazi na cenu pšenice i kukuruza, kao i industrijsko bilje, a indirektno i na niže ulazne troškove u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, pa i na niže cene mesa, ulja, šećera, brašna.
Ona je napomenula da na smanjenje inflacije, deluje i smanjenje domaće tražnje što vidimo po smanjenju količinskog prometa u trgovini na malo od početka godine kod svih kategorija. Tabaković je navela da su u projekcije inflacije do kraja godine uključena sva potencijalna buduća povećanja i da ukoliko njih ne bude, inflacija će biti i niža od projekcije.
"Očekujemo da se do kraja godine inflacija spusti na nivo od oko osam odsto i da se polovinom naredne godine, a možda i ranije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a to je poznatih tri plus - minus 1,5 odsto", istakla je Tabaković i navela da rizici ipak postoje, ali da su oni ovog puta manje izraženi.
Ekonomista Dragovan Milićević smatra da će inflacija do kraja godine biti manja, ali sumnja da će se obistiniti prognoze da će se prepoloviti, odnosno da će biti osam odsto do kraja godine.
"Pitanje je koliko je područje zahvaćeno olujnim nevremenom i koji je procenat od ukupnog roda stradao. U svakom slučaju će biti uticaja, ali ne verujem da će se to posebno odraziti na inflaciju. Ipak su to ograničene površine. Najveći problem će imati ljudi koji su uložili u proizvodnju, a kojima je sve uništeno. To će delimično uticati na ponudu i na cene, ali ne drastično", smatra Dragovan Milićević.