Potrošnja energenata u Nemačkoj pala je za 7,1 odsto u prvoj polovini godine.
Kako piše "Špigl" pozivajući se na Radnu grupu za energetske bilanse, glavni razlozi za to su više cene energenata i slaba ekonomija.
Iako su cene osetno pale u odnosu na prvu polovinu 2022. godine, njihov nivo je i dalje znatno viši nego u 2021. "Cene energenata i dalje su podsticaj za uštedu energije, kao i značajno smanjena proizvodnja energetski intenzivne industrije hemikalija, metala, papira i stakla", navode eksperti.
Prema izveštaju, potrošnja energije porasla je samo za obnovljive izvore energije – za 0,6 odsto. Potrošnja nafte pala je za dva odsto. Potrošnja prirodnog gasa pala je za 10,1 odsto. S jedne strane, pad je posledica smanjene upotrebe prirodnog gasa u industriji, sa druge strane potrošnja kod kupaca u domaćinstvu i malih preduzeća bila je oko 10 odsto ispod višegodišnjeg proseka.
Potrošnja kamenog uglja pala je za 10,8 odsto u prvoj polovini godine. "Upotreba uglja u elektranama opala je za skoro 19 odsto", navode eksperti. Promene cene goriva i smanjena potražnja za električnom energijom doveli su do smanjenja upotrebe uglja u elektranama.
Proizvodnja struje u nuklearnim elektranama opala je za 57 odsto u prvoj polovini godine zbog gašenja poslednje tri elektrane.
Energetska kriza i vrtoglavo visoke cene svega dovele su do toga da nemačka privreda padne u recesiju. Iako stručnjaci navode da se "ekonomski motor Evrope" polako izvlači iz recesije, nema naznaka da će se privreda u najskorijem periodu oporaviti.