Kina konstantno kupuje sve zlato do kojeg može doći – bez prestanka to čini od 2009. godine – a sada je Narodna banka Kine saopštila da je devet meseci zaredom uvećavala svoje zlatne rezerve, koje su u julu veće za 740.000 troj unci, tj. oko 23 tone.
Novim uvećanjem zlatnih rezervi tamošnje centralne banke zemlja je dostigla rekordnih 2.137 tona rezervi, dok kupovinom ovog plemenitog metala mahom van granica Kine ujedno jača cenu zlata.
Sve veća kupovina zlata vezana je za napore zemlje da se odvoji od američkog dolara. To je doprinelo da cene ne podivljaju uprkos rastućim kamatnim stopama širom sveta koje pak smanjuju potražnju za polugama budući da se njih ne obračunava kamata.
Svetski savet za zlato saopštio je da će državne kupovine određivati cenu ove rude ove godine. Takođe, očekuje se da će centralne banke nastaviti da povećavaju svoja zalihe, iako sporijim tempom nego 2022, kada je potražnja porasla u potrazi za alternativama američkom dolaru, nakon što su SAD sankcionisale ruske rezerve.
Narodna banka Kine je objavila i da su ukupne devizne rezerve te zemlje porasle za 11,3 milijarde dolara – na 3,204 biliona dolara u julu, što je rast od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu i 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec.