Ekonomija
EKSPO menja Srbiju: Građevina motor ambicioznog plana za rast srpske privrede
Stručnjaci smatraju da organizacija svetske izložbe predstavlja veliku šansu za Srbiju i da će doprineti razvoju privrede, naročito građevinskog sektora, koji će dobiti zamajac u naredne tri godine
Izgradnja novog sajma i stadiona, pruga do Surčina, prirodnjački muzej i akvarijum samo su deo sa spiska projekata koji bi trebalo do početka svetske izložbe da promene lice Beograda i Srbije. Kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Surčinu će na 25 hektara biti izgrađen novi sajam i objekti za EKSPO 2027. godine, sa 1.500 stambenih jedinica.
Ambiciozan plan koji je predstavljen podrazumeva i izgradnju objekata kulture, muzeja i filharmonije na Ušću, kao i uređenje fasada u 28 gradova u Srbiji.
Procenjeno je da će čitava investicija biti vredna oko 12 milijardi evra. Stručnjaci smatraju da organizacija svetske izložbe predstavlja veliku šansu za Srbiju i da će doprineti razvoju privrede, naročito građevinskog sektora, koji će dobiti zamajac u naredne četiri godine, ali napominju da je sledeći domaći zadatak za nadležne da obezbede sredstva za realizaciju ovog ambicioznog plana izgradnje modernog kompleksa i ostalih sadržaja.
U planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Prostornim planom područja posebne namene je na ukupnoj površini od 212 hektara, planirana izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona i linijske infrastrukture. Predviđena je i gradnja dvokolosečne pruge u dužini od 18 kilometara. Predsednik je istakao da je plan razvoja Srbije potpuno izmenjen i da se od sada sve meri do 2027. godine, i dodao da će u oktobru biti otvorena nova zgrada železničke stanice u Prokopu, odakle će moći do aerodroma da se stigne železnicom za 15 do 20 minuta.
On je dodao da je vlast spremna da prihvati sve predloge građana kada je reč o projektima koji će biti završeni do početka specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027.
"Spremni smo da razgovaramo o tome kako i na koji način da to uređujemo, ali moramo da radimo brzo. Moramo da budemo efikasni i da gradimo našu Srbiju snažnije i brže nego što smo to činili do sada", poručio je predsednik.
U trenutku kada evropska privreda posustaje i domaća ekonomija usporava, ekonomisti očekuju da će organizacija manifestacije koja će trajati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine biti faktor koji će je pogurati u pozitivnom smeru. Beograd će na Međunarodnoj specijalizovanoj izložbi Ekspo ugostiti više od dva miliona ljudi iz celog sveta, a procenjuje se da će više od 100 država predstaviti najbolje što ima iz svoje industrije.
Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže da ima više modaliteta kada su u pitanju ulaganja u infrastrukturu i da zaduživanje jeste način finansiranja ovakvih projekata, ali da nije jedini. On za RT Balkan kaže da je neminovno da ćemo se zaduživati, ali da sada ne možemo znati u kojoj meri i u kom procentu u odnosu na sumu koja je najavljena.
"Ne znači nužno da će celokupan novac morati da se pribavi samo zaduživanjem. To može biti i privatno-javno partnerstvo, gde država ili lokalna samouprava mogu da obezbede zemljište ili raznu lokalnu infrastrukturu. Da država da zemljište, a da ti stambeni i poslovni objekti budu finansirani privatnim kapitalom i koji će posle da ostanu tim vlasnicima nakon Ekspa ili na neke druge načine", kaže profesor Stakić.
On dodaje da bi država možda mogla da razmisli i o emitovanju takozvanih prihodnih obveznica koje bi bile direktno vezane za sam Ekspo, gde bi prihodi od ubiranja po osnovu ove manifestacije služili za isplatu kamata vlasnicima obveznica.
"To je jedan inovativan model koji bi mogao da se primeni", smatra Stakić.
Kako je preneo Tanjug, u prezentaciji plana se navodi da "Beograd na vodi d.o.o" kupovinom udela postaje vlasnik imovine uključujući i nepokretnosti na lokaciji starog Sajma u Beogradu, a da će sredstva od prodaje udela biti iskorišćena za razvijanje lokacije novog sajma u Surčinu.
Profesor Stakić napominje da je glavno pitanje koji su dugoročni benefiti i da li su oni veći od troška za izgradnju svih najavljenih objekata i infrastrukture.
"Sektor građevinarstva koji utiče sa velikim procentom bruto društvenog proizvoda u našoj ekonomiji, verovatno bi dobio zamajac. Treba gledati jednokratne efekte, ali i one kontinuirane koji će trajati i nakon završetka manifestacije i koliku će indirektnu korist imati ceo taj potez, gde će se Ekspo nalaziti. Verovatno će se ljudima poboljšati kvalitet života, jer će ceo jedan prostor koji je sada praktično nenaseljen biti u potpunosti opremljen svim oblicima infrastrukture. Sigurno da će cene nekretnina tu skočiti, prihodi od turizma takođe će biti mnogostruko veći. Neminovno je da će privredni efekat biti pozitivan, ali je teško ovako pre 'bitke' videti kakvi će biti krajnji troškovi tog ulaganja", kaže profesor.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković napominje da ima mnogo neizvesnosti kada je u pitanju svetska izložba, jer je činjenica da novac za projekte mora od nekud doći i da se moraju naći izvori finansiranja, što uglavnom znači novo zaduživanje.
"Ta sredstva bi trebalo da budu planirana u budžetu za naredne godine kao kapitalna investicija, a s obzirom da je budžet u deficitu država će morati da ga pozajmi. Imamo tri načina za obezbeđivanje sredstava, a jedan je pozajmica na međunarodnom finansijskom tržištu, po uslovima koji nisu povoljni, a ne očekujem ni da će biti u narednih godinu i po dana. Izbor bi mogli biti i bilateralni sporazumi sa pojedinačnim zemljama, koji nemaju transparentnost, ali koji mogu da omoguće povoljnije kamatne stope u odnosu na one na finansijskom tržištu, ali onda države to nadomeste time što angažuju svoje kompanije koje rade na tim projektima. Treća mogućnost su sredstva koja se mogu dobiti od međunarodnih finansijskih institucija i fondova po nekim povoljnijim uslovima u odnosu na one na tržištu", navodi Milan Nedeljković za RT Balkan.
Što se tiče isplativosti, on smatra da će se o tome tek pričati s obzirom da bi ulazak u bilo kakav kapitalni projekat podrazumevao da imamo studiju izvodljivosti i da vidimo šta očekujemo od njega.
"Kada država ulaže u infrastrukturu, onda to podrazumeva ne samo direktan materijalni efekat, nego i koliko to snižava dosadašnje troškove transporta i ostalih stvari. Da bi se dobila kompletna slika, potrebno je da se imaju u vidu i ti posredni pozitivni efekti na privredu", objašnjava Milan Nedeljković.
Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da veliki investicioni projekti i ulaganja u infrastrukturu svakako neminovno podstiču rast građevinske aktivnosti.
"Najavljeni projekti u vezi sa Ekspo 2027 odlični su za podsticanje građevinarstva, ali i aktiviranje proizvodnih potencijala privrede u celini, s obzirom na neodvojivu vezu građevinarstva sa ostalim privrednim granama. Tu su i građevinski materijali, građevinske mašine, opremanje prostora, projektantske aktivnosti", kaže Ivana Vuletić.
Ona napominje da se dugoročna prognoza stanja građevinske industrije direktno može napraviti posmatranjem odnosa investicija i udela građevinarstva u BDP-u.
"Prema podacima iz prethodne četiri godine svi ti pokazatelji su u porastu (udeo u BDP-u je 2021. bio 9,1 %, treći po veličini nakon prerađivačke industrije i trgovine), uključujući i stopu realnog rasta od 17,6 % na kraju 2021. godine. Broj zaposlenih u ovom sektoru predstavlja 7,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, podjednako koliko ih ima u obrazovanju ili državnoj upravi", napominje Ivana Vuletić.
Ona smatra da će najavljeni projekti biti zamajac da se nastavi rast ulaganja u građevinarstvu i navodi da je u petogodišnjem periodu, od 2018. do 2022.godine ukupan neto priliv stranih direktnih investicija, u građevinskim delatnostima bio iznad 4,2 milijarde evra, a da je najveći priliv od 1,5 milijarde evra zabeležen u prošloj godini, odnosno da je bio tri puta veći nego 2018. godine.
"Trenutno preovladava umereni optimizam vezano za investicioni ciklus u narednom periodu, prvenstveno zbog izazova energetske krize, i geopolitičke situacije koja uslovljava nestabilnost tržišta građevinskog materijala, kao i poteškoća prilikom nabavke uvozne opreme koja nema zamenu na domaćem tržištu. Kako bi se zadržao ovaj tempo rasta građevinarstva ili barem ublažio očekivani negativni rast, neophodno je nastaviti sa dosadašnjim tempom investicionih ulaganja u infrastrukturu, odnosno s obzirom na procentualno učešće građevinarstva u BDP-u Srbije u prethodne četiri godine, neophodno je zadržati postojeći trend ili barem umanjiti uticaj krize na trend smanjenja stope učešća građevinarstva u BDP-u", ističe Ivana Vuletić.
Šta dobija domaća privreda?
Docent dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za RT Balkan da organizacija svetske izložbe kao što je Ekspo 2027 ima višestruke pozitivne efekte za domaću privredu, ali i za celu zemlju.
"Kvalitetna organizacija ovakvog događaja nas dodatno dobro pozicionira na svetskoj sceni manifestacija ovog tipa i pruža mogućnost da se predstavimo u najboljem svetlu - od bogatih turističkih potencijala, preko istorije, sjajne gastronomske i vinske ponude, pa do razvoja ukupnih privrednih mogućnosti sa dolaskom velikog broja stranaca koji će u tom periodu posetiti našu zemlju", smatra dr Mijušković.
On napominje da organizacija ovako kompleksnog i zahtevnog događaja podrazumeva uključivanje velikog broja privrednih entiteta, tako da će benefiti biti višestruki. U operativnom smislu, vezano za pripremu same lokacije i pratećih saobraćajnica, Mijušković smatra da će ključna biti uloga građevinske industrije, arhitektonskih i logističkih eksperata koji će omogućiti najbolje i najefikasnije rešenje.
"Važno mesto zauzima i transportna industrija, u prvom redu angažman našeg nacionalnog avio-prevoznika Er Srbije kojoj će ovaj događaj biti poseban vetar u leđa za dalje uspešno širenje svojih poslovnih operacija. U strateškom smislu, ključno će biti i uključivanje marketinških i biznis konsultanta koji će u punom kapacitetu uspeti da iskoriste ceo događaj i prateće aktivnosti za najbolju moguću promociju naše zemlje i privrede. Industrije, poput turizma, ugostiteljstva, gastro, prehrambene, te industrije pića takođe će imati značajne i konkretne benefite", objašnjava Veljko Mijušković.
