Prema podacima Svetske banke Srbija je na 79. mestu po paritetu kupovne moći, parametru koju služi za upoređivanje životnog standarda zemlje, a ispred Hrvatske, Slovenije, Bih, Crne Gore i Albanije. Ipak, iako je Srbija napredovala na ovoj listi, kupovna moć građana nije povećana. Štaviše, prosečna potrošačka korpa je u maju iznosila oko 99.000, a prosečna neto zarada oko 86.000 dinara. Za minimalnu korpu trebalo je izdvojiti 52.000, a minimalna zarada bila je oko 40.000 dinara.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže da mi ne možemo da se poredimo s najrazvijenijim zemljama sveta, ali da je važno da se posmatramo u odnosu na region, te da je dobro ako smo tu prvi.
"Nismo mi bili tu doskora, isplivali smo. Ali to je delimično i zbog politike jakog dinara. Ne treba da budemo nezadovoljni, Slovenci i Hrvati realno sigurno žive znatno bolje od nas, ali ovo je statističko poređenje i dobro je da smo najbolji u okruženju", rekao je Savić za "Politiku".
Da bismo pak imali stvarnu sliku, neophodno je uzeti još parametara, a u Srbiji je jedan od osnovnih parametara potrošačka korpa koja nije realna, konstatuje direktor mreže ta Poslovnu podršku Dragoljub Rajić i dodaje da je problem u Srbiji inflacija koja je veća nego u državama regiona.
"Po statistici smo ispred drugih, ali svi vidimo da u stvarnosti nije tako. Korpa koju obračunavamo nije realna jer u savremenom životu tročlane porodice učešće troškova usluga, na primer, nije na tako niskom nivou. Korpa, pravljena još pre nekoliko decenija nije prilagođena onlajn-kupovini, ni novim trendovima u potrošnji", istakao je Rajić.
Treba pomenuti i podatke Republičkog zavoda za statistiku po kojima je više od 20 odsto građana u Srbiji u riziku od siromaštva, dok je oko šest procenata u apsolutnom siromaštvu.
Mladen Arifović iz Nacionalne organizacije potrošača takođe navodi da potrošači ne žive bolje u odnosu na prošlu godinu iako je kupovna moć veća.
"Primećujemo sve više onih koji se žale na cene, kako osnovnih namirnica, tako i robe široke potrošnje. Slažemo se sa ocenama ekonomista da je sadržaj prosečne potrošačke korpe zastareo i da mora da se prilagodi novim trendovima i navikama potrošača, posebno zbog velikog rasta onlajn-kupovine i veće zastupljenosti usluga. Primećujemo da je sve više kupaca koje zanima cena, da se žale na akcije, a to je pokazatelj lošijeg standarda", zaključio je Alfirović za "Politiku".