Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%), saopštili su iz NBS. Oni su naveli da je odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, koji bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije.
Istovremeno, Izvršni odbor očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja.
"Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera. Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope", navode iz NBS.
Oni ističu da je slabljenje globalnih troškovnih pritisaka nastavljeno, pre svega po osnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu. Iako se po tom osnovu, kao i usled rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, inflacija na globalnom nivou smanjuje, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki, što može dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih politika u pojedinim zemljama, a naročito u zoni evra.
Iz centralne banke napominju da na globalnom nivou bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporije opada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija. U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. godine.
Takođe, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i činjenicu da je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine ispod dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija i povećanog javnog duga. U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i
dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u
narednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda.
Inflacija na silaznoj putanji
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji. Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije, koja se u junu spustila na jednocifreni nivo. Procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu kada bi mogla da iznosi oko 12,5%, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena.
Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u horizontu monetarne politike doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani pad inflacionih očekivanja.