Zaglavljeni u zoni sumraka između stagnacije i recesije: Ima li nade za nemačku ekonomiju?

Motor evrozone, industrijska elektrana, izvozni svetski šampion – samo su neki od načina na koje je nemačka ekonomija opisivana tokom godina. Međutim, nedavne brojke pokazuju da su dobra vremena prohujala, a najveća evropska ekonomija je zaglavila u recesiji.

S obzirom na to da ekonomisti traže naznake koliko bi ovo moglo trajati, sve oči su uprte u očitavanje julske inflacije koje će biti objavljeno u utorak. Predviđa se da će međugodišnja stopa indeksa potrošačkih cena (CPI) iznositi 6,2 odsto, što je nešto niže od 6,4 odsto u junu, piše "Gardijan".

Podaci o industrijskoj proizvodnji za jun, koji će biti objavljeni u ponedeljak, takođe će dati više uvida u ono što se dešava kičmi proizvodnje u zemlji, koja uključuje globalne proizvođače automobila kao što su "Folksvagen", Be-Em-Ve i "Mercedes", kao i mrežu malih i srednjih preduzeća.

Ako julska inflacija ispuni očekivanja, to bi značilo da rast cena u Nemačkoj ostaje iznad glavnog nivoa za evrozonu, koji je u julu iznosio 5,3 odsto. Slika je još gora u poređenju sa Španijom, gde je prošlog meseca inflacija iznosila samo 2,3 procenta.

Uporna inflacija je deo trenutnih nemačkih ekonomskih nevolja, posebno u kombinaciji sa stagnacijom. Rezultat je, ocenjuje jedan ekonomista, "usporavanje".

Karsten Bržeski, globalni šef makroekonomije u holandskoj banci ING, opisuje nemačku ekonomiju kao "zaglavljenu u zoni sumraka između stagnacije i recesije".

U maju je potvrđeno da je ekonomija zemlje u recesiji. Revidirani zvanični podaci pokazuju da je nemački učinak lošiji nego što se prvobitno mislilo i da se u stvari smanjio za 0,3 posto između januara i kraja marta, nakon kontrakcije u poslednja tri meseca 2022. Više cene su primorale domaćinstva da obuzdaju svoju potrošnju početkom ove godine, što je imalo veći uticaj na rast nego što se prvobitno mislilo.

Drugi kvartal, od aprila do juna, nije bio mnogo bolji. Prognoze su predviđale mali rast ali je umesto toga privreda stagnirala. Opet je slabija kupovna moć potrošača bila jedan od glavnih razloga, zajedno sa višim kamatnim stopama – trenutno 3,75 odsto za glavnu depozitnu stopu u evrozoni, koju je odredila Evropska centralna banka.

Nemačke kompanije se takođe osećaju sumorno: Pomno praćeni indeks poslovne klime Minhenskog instituta za ekonomska istraživanja Ifo pao je treći mesec zaredom u julu. Bržeski to svodi na tekuće monetarno pooštravanje ECB, strahove da i američka ekonomija tone, kao i slabije otvaranje Kine koja je tržište za mnoge nemačke izvozne proizvode, od brzih automobila do mašina.

Da bi se rešili stagflacije, Bržeski smatra da bi ministri morali hitno da uvedu reformsku agendu. To se možda neće dogoditi uskoro, delom zato što su kancelar Olaf Šolc i nemački parlamentarci, kao i veći deo kontinenta, trenutno na letnjoj pauzi.

Reagujući na najnovije kvartalne podatke, ministar ekonomije Robert Habek rekao je da su "sve samo ne zadovoljavajuće", uprkos blago pozitivnim trendovima u privatnoj potrošnji i investicijama.

Međutim, Habek je pokazao malo spremnosti za paket ekonomskih stimulacija, rekavši da bi to samo dodatno podstaklo inflaciju.

"Ko deli novac šakom i kapom u vremenima visoke inflacije, samo pomaže rast inflacije", rekao je on.

Nemačkoj vladi će se možda ipak posrećiti dok su na odmoru. Tržište rada nastavlja da se dobro drži, sa stopom nezaposlenosti od 5,6 odsto u julu, nižom od nivoa zabeleženog u junu.

Iznenađenje su priredile i nemačke fabričke porudžbine koje su prkosile svim očekivanjima sa najvećim mesečnim skokom u poslednje tri godine. Ekonomisti su bili iznenađeni kada su brojke pokazale rast od 7 odsto od maja do juna, zahvaljujući povećanju velikih porudžbina, uključujući mašine i avione. "Erbas", koji ima veliku fabriku u Hamburgu, kao i druge manje fabrike širom zemlje, saopštio je da je u junu zabeležio porast narudžbi aviona.

Za sada je nejasno da li je ovo privremeni predah ili znak da najveća ekonomija evrozone počinje da se oporavlja, zaključuje "Gardijan".