BRIKS: Od slogana, preko ekonomskog bloka do šire platforme za saradnju zemalja Globalnog juga

Od ruske operacije u Ukrajini "BRIKS je dobio novi zamah", rekla je Žongjuan Zoe Liju, ekspertkinja Saveta za spoljne odnose SAD. I zaista, sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu, a to izaziva zabrinutost na Zapadu, navodi "Dojče vele" u analizi šta je BRIKS, šta želi i koliko je danas važan i podseća da je seme ove grupe posejano upravo u poznatoj investicionoj banci sa sedištem u SAD - "Goldman Saks".

Glavni ekonomista, Britanac Džejms Onil je u izveštaju o stranim ulaganjima 2001. prvi put upotrebio akronim BRIK od početnih slova država koje su označene kao ekonomije veoma ubrzanog rasta i koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom. Tvorac akronima je jedan od ekonomista koji je izradio izveštaj, Rupa Purušotaman. U dotičnim zemljama je ideja naišla da dobar prijem i 2006. je počela serija sastanka koja je dovela do prvog samita lidera BRIK-a u junu 2009. u Jekaterinburgu, prenosi Tanjug. Već krajem decembra 2010. pridružila im se i Južnoafrička Afrika, dodajući u akronim slovo "S" - BRIKS.

BRIKS nije međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu i po tome je slična G7 - grupi najrazvijenijih zemalja. Na meti kritika BRIKS-a je pre svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

"Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad", kaže Zoe Liju i objašnjava da je globalna finansijska kriza naterala te zemlje u razvoju da počnu da dovode u pitanje relevantnost, pouzdanost i kredibilitet globalnog finansijskog sistema predvođenog SAD.

"Ne može se poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost. Nema jednakosti između zemalja juga u razvoju i zemalja razvijenog severa", kaže Luanda Mpungose sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove.

I Antara Gosal Sing iz indijske fondacije "Observer risrč"saglasna je sa ocenom da su evidentni duboki nedostaci u trenutnoj međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju.

Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7 koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan. Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu - 3,21 milijarde. Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju - s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije kao što je Nova razvojna banka, koja je pokrenuta 2017. godine i finansira razvojne projekte u državama-članicama, navodi "Dojče vele".

Luanda Mpungose ukazuje da se Nova razvojna banka veoma razlikuje od ostalih finansijskih institucija.

"MMF ili Svetska banka imaju nešto što se zove Programi strukturnog prilagođavanja. Mi to vidimo kao uslovljavanje: dobićete sredstva, ali ovo je ono što morate da promenite u svojoj zemlji. To je dakle nametanje uslova i mu to uočavamo u dosta slučajeva u afričkim zemljama koje dobijaju zajmove. Ključna razlika je dakle to da Nova razvojna banka ne postavlja uslove", istakla je Mbungose.

Banka takođe promoviše i upotrebu nacionalnih valuta članica BRIKS-a, a Žongjuan Zoe Liju navodi da je zajednički interes Nove razvojne banke i pojedinih članica BRIKS-a stvaranje alternativnog finansijskog sistema korišćenjem nacionalne valute u trgovinskoj razmeni, kao i razvoj sopstvenog tržišta obveznica, isto u nacionalnoj valuti.

Ipak, BRIKS funkcioniše u realnom međunarodnom finansijskom sistemu, u kojem je, kako navode, "dolar i dalje kralj". Ideja o zajedničkoj valuti više puta je iznošena, ali tek bi trebalo da dobije nekakvu političku snagu, navodi "Dojče vele".

Kada je reč o politici, članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon početka Specijalne vojne operacije, pa su se Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama, navodi "Dojče vele" i ukazuje da činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja, često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

Žongjuan Zoe Liju ističe da BRIKS nije formalni savez, već neformalno partnerstvo i da je ideja da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.

"U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima", objašnjava Luanda Mpungose.

To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine jer su pogranični sukobi doveli do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu. Iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.

Dok između Rusije i Kine, s jedne, i Zapada, sa druge strane, trenutno rastu tenzije, Indija pokušava da balansira.

Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje. Domaćin predstojećeg samita, Južnoafrička Republika, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da se pridruži BRIKS-u, a među njima su i Argentina, Saudijske Arabija i Indonezija. Proširenje promoviše Kina, ali Indija to donekle vidi kao jačanje uticaja Pekinga.

"Mnogi u Kini smatraju da ograničavanje BRIKS-a na prvobitnih pet članica smanjuje njegov ukupni globalni uticaj, njegovo pravo da govori na globalnim platformama", kaže Antara Gosal Sing i objašnjava da se iza toga krije sve jača konkurencija između Kine i SAD. "Kina pokušava da pridobije sve više ekonomija u razvoju iz čitavog sveta da se pridruže kineskom lancu snabdevanja", ukazuje Sing.

Bez obzira na sve, diskusija o proširenju pokazuje da bi BRIKS mogao da započne stvaranje šireg međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga.

Antara Gosal Sing ukazuje da postoji nedostatak identiteta i da je manje kohezije u pogledu donošenja odluka i da su to nedostaci s kojima se BRIKS trenutno suočava.

S druge strane, Luanda Mpungose ukazuje da to što sve veći broj zemalja želi da se pridruži pokazuje da ima nešto što BRIKS radi kako treba. "Ne radi se više samo o ekonomskoj diplomatiji. BRIKS se razvija kao blok koji se bavi svim kritičnim oblastima međunarodne saradnje", ukazuje Mpungose.