Južna Afrika je sledeće nedelje domaćin samita grupe zemalja BRIKS-a i drugih na Globalnom jugu koji nastoje da uravnoteže zapadnu dominaciju svetskim poretkom.
Najmanje 40 šefova država i vlada pridružiće se Sirilu Ramafosi iz Južne Afrike, Si Đinpingu iz Kine, Narendri Modiju iz Indije i Brazilcu Luizu Injaciju Lula da Silvi u Johanesburgu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dolazi umesto predsednika Vladimira Putina, koji će prisustvovati virtuelno kako bi izbegao moguće hapšenje po nalogu Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnih ratnih zločina.
"Kada su u pitanju globalne jednačine snaga, Afrika i Globalni jug su i dalje autsajderi", kaže južnoafrički BRIKS ambasador Anil Sukal. "Takozvani zapadni liberalni poredak koji je stvoren posle Drugog svetskog rata ne želi da napravi prostor za nove igrače".
"Blumberg" je pobrojao pet stvari na koje treba obratiti pažnju od 22. do 24. avgusta na samitu lidera u Sandtonu, poslovnom centru u bogatom severnom predgrađu Johanesburga.
1. Proširenje
BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Razgovori o proširenju grupe su na vrhu dnevnog reda za razliku od prethodnih samita kada su bili u zadnjem planu.
Grupa je formirana 2009. Godinu dana kasnije pridružila im se Južna Afrika, a sada postoje 23 druge zemlje koje se zvanično spremaju da uđu u blok, uključujući Indoneziju, Saudijsku Arabiju i Egipat.
Težnja Kine za brzom ekspanzijom suočila se sa protivljenjem Indije, koja strahuje da bi grupa mogla postati glasnogovornik njenog moćnog suseda. Brazil je takođe oprezan u pogledu otuđenja Zapada. Međutim, opozicija je omekšala i ove zemlje sada traže da se dogovore pravila i kriterijumi za prijem, tvrde za "Blumberg" zvaničnici upoznati sa diskusijom.
2. Zajednička valuta
Blok će oživeti ideju o smanjenju dominacije dolara u plaćanjima, o kojoj se raspravljalo na prethodnim samitima. Debata se ponovo rasplamsala nakon što su američke kamatne stope porasle, a sankcije Rusiji zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini dovele do vrtoglavog skoka dolarskih cena robe.
Predlozi koji će se razmatrati uključuju povećanje upotrebe nacionalnih valuta članica za trgovinu i uspostavljanje zajedničkog sistema plaćanja. Cilj stvaranja zajedničke valute se posmatra kao dugoročni projekat.
Nekoliko članica BRIKS-a već je počelo da rešava bilateralne trgovinske sporazume u lokalnim valutama. Indija ima sporazum sa Malezijom o povećanju upotrebe rupija u prekograničnom poslovanju. Brazil i Kina ranije ove godine postigli su dogovor o poravnanju trgovine u svojim lokalnim valutama, a Indija i Rusija su se obratile Južnoj Africi o međusobnom povezivanju plaćanja u sopstvenim valutama.
3. Nova razvojna banka
Trgovina između članica BRIKS-a porasla je za 56 odsto na 422 milijarde dolara u proteklih pet godina, a njihov zajednički nominalni bruto domaći proizvod od 25,9 biliona dolara jednak je 25,7 odsto globalne proizvodnje, pokazuju podaci Visoke škole ekonomije u Moskvi.
Nova razvojna banka (NBD), koja bi bila kanal za takve transakcije, procenila je da će najmanje jedna trećina kredita biti u lokalnim valutama do 2026. godine, rekao je Suklal.
Predsedavajuća Nove razvojne banke Dilma Rusef će na skupu izneti najnovije informacije o planovima za diversifikaciju izvora finansiranja. NDB, osnovana kao alternativa Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci 2015. godine, nailazi na prepreke zbog zapadnih sankcija Rusiji - članici osnivaču BRIKS-a.
Takođe postoji želja da se proširi "korpa zaduživanja" banke i nekoliko zemalja na Bliskom istoku i drugde u Aziji je zainteresovano za doprinos kapitalu NDB-u, rekao je Suklal. On je dodao da 12 zemalja želi da postanu punopravne članice.
4. Ukrajina
Na dnevnom redu biće situacija u Ukrajini. Zemlje BRIKS-a su se uglavnom držale zajedno, a samo je Brazil glasao za februarsku rezoluciju Ujedinjenih nacija koja poziva na prekid sukoba i zahteva da se Rusija povuče. Kina, Indija i Južna Afrika su bile uzdržane.
5. Sigurnost hrane
Rastuće cene hrane utiču na milijarde najsiromašnijih, pa će bezbednost hrane biti na dnevnom redu samita.
Indija, koja čini 40 odsto svetske trgovine pirinčem, povećala je izvozne granice kako bi zaštitila svoje lokalno tržište. Rusija je izašla iz Sporazuma o žitu jer međunarodne garancije date Moskvi nisu ispunjene. Obe zemlje obećale su da će pomoći da žito i pirinač stignu do onih kojima su najpotrebniji.