BRIKS na putu da promeni balans moći na svetskom energetskom tržištu
Grupa zemalja BRIKS-a je na putu da promeni balans sile na globalnom energetskom tržištu, piše list "InfoTek", pozivajući se na proračune zasnovane na podacima OPEK-a o izvozu i proizvodnji nafte za 2022. godinu.
Na osnovu tih proračuna, dolazi se do zaključka da će zemlje BRIKS-a nakon pristupa novih članica kontrolisati skoro polovinu svetske proizvodnje i rezervi nafte.
Podsetimo, na ovonedeljnom samitu u Johanesburgu, grupa je objavila da će se Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati zvanično pridružiti Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi u BRIKS-u prvog januara 2024. godine.
Od pomenutih novih članica, za zastupljenost BRIKS-a na svetskom tržištu nafte najznačajniji su Saudijska Arabija, UAE i Iran, napominje se.
Uz Rusiju i Brazil, ove države zajedno kontrolišu 39 odsto ukupnog svetskog izvoza nafte, ili 17,1 miliona barela dnevno. Podaci pokazuju da će 11 zemalja proširenog BRIKS-a činiti oko 47,6 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte.
BRIKS će takođe kontrolisati skoro polovinu ukupnih svetskih rezervi nafte, odnosno 719,5 milijardi od ukupnih 1,6 triliona barela.
Ako Venecuela, koja je takođe podnela zahtev za članstvo, bude primljena, kontrola grupe će biti još veća – oko 65,4 odsto.
Poređenja radi, grupa vodećih ekonomija G7 (SAD, UK, Nemačka, Italija, Kanada, Francuska i Japan) kontroliše samo 3,9 odsto postojećih rezervi sirove nafte.
Analitičari ističu da će širenje BRIKS-a na zemlje Zaliva verovatno dovesti do gubitka uticaja SAD na svetskom tržištu nafte.
"Pristupanje Saudijske Arabije i UAE je izuzetno značajno. Sjedinjene Države su se oslanjale na zalivske monarhije, posebno na Saudijsku Arabiju, za kontrolu cene nafte. Njihovim pristupanjem BRIKS-u, čini se da je Amerika izgubila svaki vid kontrole nad cenama nafte u doglednoj budućnosti", rekao je irski ekonomista Filip Pilkington u članku za britanski portal "Anherd".
On smatra da rezultati ovonedeljnog samita BRIKS-a takođe simbolizuju kraj ekonomske izolacije Irana.
"S obzirom da je ta zemlja osmi najveći proizvođač nafte u svetu i da poseduje treće najveće rezerve, ovo je značajan ekonomski i geopolitički događaj", naveo je Pilkington.