Za sada ništa od smanjenja kamatnih stopa, poručuju svetski centralni bankari

Najveći svetski centralni bankari poručili su, na godišnjem skupu Federalnih rezervi u Džekson Holu u Vajomingu, da će kamatne stope morati da se drže na visokim nivoima dok se inflacija ne obuzda.

Zamenik guvernera Banke Engleske Ben Brodbent rekao je da će stope u Velikoj Britaniji možda morati da rastu, dok je guverner Banke Japana Kazuo Ueda naveo da su njegovoj zemlji potrebne niske kamatne stope.

Ključna tema koja je proizašla iz formalnih i neformalnih razgovora na marginama bile su poteškoće u prilagođavanju silama koje su van kontrole monetarnih vlasti. Učesnici su razgovarali i o produktivnosti i inovacijama, strukturi tržišta obveznica, globalnim lancima snabdevanja i rastućem nivou javnog duga, piše "Blumberg".

"Ove strukturne promene o kojima smo čuli, svi znamo da su važne. Svi znamo da su velike. Centralne banke ne mogu mnogo da urade u vezi sa mnogima od njih", rekla je Kristin Forbs, profesorka ekonomije Instituta za tehnologiju Masačusets i bivša kreatorka politike Banke Engleske.

"To zaista menja parametre načina na koji postavljate monetarnu politiku, što otežava rad", dodala je ona.

Američki Fed i Evropska centralna banka (ECB) razmatrali su da li će na sastancima u septembru povećati troškove pozajmljivanja. Iako je američka ekonomija iznenadila mnoge svojom otpornošću, čini da je Evropa krenula ka padu. Dugotrajna inflacija na oba kontinenta i neizvesnost oko toga koliko brzo će se povući je zajednički izazov.

Predsedavajući Fed-a Džerom Pauel je u svom govoru ostao neodređen o tome da li će Fed ponovo podići referentnu stopu, iako je upozorio da bi "dodatni dokazi o stalnom rastu mogli da dovedu u opasnost dalji napredak u obuzdavanju inflacije i opravdaju dalje pooštravanje monetarne politike".

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je, u svom obraćanju i u naknadnom intervjuu za "Blumberg" objasnila "novi pejzaž" sa kojim se suočavaju kreatori politike ECB-a, koji karakterišu novi izazovi koji proističu iz istorijskih promena, uključujući energetsku tranziciju i fragmentaciju globalne trgovine u konkurentske geopolitičke blokove. I ona je, međutim, izbegla da detaljnije govori o odlukama koje će biti donete u narednim mesecima.

Među pitanjima koja su prožimala diskusije izdvojila se trgovina. Različiti faktori doveli su do toga da se trgovina na mnogim razvijenim tržištima udalji od tradicionalnih partnera kao što je Kina, u zemlje poput Vijetnama ili Meksika. Neki ekonomisti veruju da bi ovo "približavanje" ili "prijateljsko približavanje" moglo da doprinese inflatornim pritiscima.

"Kada počnete da uvodite ove vrste trenja, to će učiniti da veliki segmenti privrede budu manje osetljivi na monetarnu politiku", rekla je Ketrin Rus, profesorka ekonomije na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.

Prema njenim rečima ovi novonastali trendovi u trgovini takođe čine ekonomije manje otpornim na negeopolitičke šokove i povećavaju potrebu za stabilnošću kroz monetarnu politiku. "Mislim da su pred monetarnom politikom zaista veliki izazovi ako mi i druge zemlje nastavimo sa ovim", rekla je ona.

Guberneri su se takođe dotakli rastućih budžetskih deficita, uključujući njihov uticaj na funkcionisanje tržišta. Tržišna previranja tokom prvih dana pandemije nagnala su kreatore politike i ekonomiste da pozivaju na reforme infrastrukture i regulativa.

Preovlađujući osećaj u razgovorima i pitanjima na ovogodišnjem simpozijumu guvernera centralnih banaka je potreba za poniznošću usred neizvesnosti sadašnjeg pejzaža, piše "Blumberg".

"Iako treba da nastavimo da težimo da izoštrimo našu srednjoročnu sliku, takođe treba da budemo jasni u vezi sa granicama onoga što trenutno znamo i šta naša politika može da postigne", rekla je Lagard. "Ako želimo da održimo svoj kredibilitet u javnosti, moraćemo da razgovaramo o budućnosti na način koji bolje obuhvata neizvesnost sa kojom se suočavamo".