"Blumberg": Niske cene gasa zbog ekstremno niske potražnje, proizvođačka kriza trese Evropu

Iako je štrajk u Australiji, najvećem svetskom proizvođaču tečnog prirodnog gasa (LNG), bio dovoljan da u jednom trenutku podigne cene za 50 odsto i izazove nervozu u Evropi, razloga za "paniku", piše "Blumberg", nema jer Evropa ima moćnog saveznika koji drži cene gasa pod kontrolom u hladnijim mesecima: izuzetno slabu potražnju.

Proizvodna kriza koja muči kontinent - industrijska aktivnost u Nemačkoj je smanjena 14 uzastopnih meseci - najbolji je lek za smanjenje snabdevanja gasom. Sa takvim prijateljima, kome trebaju neprijatelji?

Širom kontinenta, mnoge energetski intenzivne kompanije su se ili zatvorile, ili su smanjile proizvodnju pošto nisu mogle da se nose sa višim cenama energenata. Posebno su pogođene industrija đubriva, hemijska, metalurška, staklena, papirna i keramička industrija. Svim tim zatvorenim fabrikama sada ne trebaju ni gas, ni struja.

U Nemačkoj je aktivnost velikih energetskih potrošača u junu pala za skoro 18 odsto u odnosu na kraj 2020. Tokom istog meseca, potražnja za industrijskim gasom je takođe opala za 18 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U julu je potražnja za gasom zabeležila još veći pad, pala je za 22,9 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najveće smanjenje u 2023.

Slika je slična širom ostatka kontinenta.

Potražnja za gasom u sektoru električne energije bila je slaba i ovog leta, pošto je hladno i vetrovito vreme u većini severozapadne Evrope smanjilo potrebu za klima uređajima, dok su vetroparkovi radili punom parom.

Zbog anemične proizvodne aktivnosti i manjeg od očekivanog sagorevanja gasa u sektoru električne energije, "Morgan Stenli" procenjuje da je ukupna potražnja za gasom u Evropi oko 15 odsto ispod petogodišnjeg proseka, čak i kada se koriguje uticajem vremenskih prilika.

Sa malom potrošnjom i do sada obilnim snabdevanjem tečnim gasom (LNG) Evropa je uspela da ubrizga rekordnu količinu gasa u podzemna skladišta tokom proleća i leta. Evropske zalihe gasa su popunjene skoro 92 odsto - što je rekordno visoko za ovo doba godine.

Ako se trenutni tempo ubrizgavanja nastavi, zalihe bi dostigle 100 odsto do sredine septembra. Čak i ako dođe do štrajka radnika u Australiji, najvećem svetskom proizvođaču LNG-a, Evropa će verovatno napuniti skladišta do kraja oktobra ili početka novembra, u poređenju sa prosekom za 2010-2019 od 91 odsto za to doba godine.

To je, ipak, mala uteha za industrijalce sa kontinenta. Trenutno, evropske cene gasa kreću se na oko 35 evra po megavat satu, u poređenju sa prosekom za period 2010-2020 od nešto više od 20 evra. Veleprodajne cene električne energije kreću se iznad 140 evra po megavat satu, što je više nego trostruko u odnosu na prosek 2010-2020 od 38,5 evra.

Problem za industriju nije samo to što su sadašnje cene mnogo više nego pre uvođenja sankcija Rusiji. Pravi problem je u tome što kompanije znaju da bi bilo koje pitanje snabdevanja, stvarno ili zamišljeno, izazvalo rast cena, jer čak i sa skoro punim zalihama, Evropi je potreban sav gas koji može da zgrabi da preživi zimu.

To je razlog zašto toliki izvršni direktori oklevaju da vrate proizvodne kapacitete, plašeći se ponovnog aktiviranja fabrike samo da bi ih ponovo sačekale više cene.

Balans ponude i potražnje za gasom u Evropi i dalje je nestabilan. Samo izuzetno slaba industrijska potražnja održava ravnotežu sistema. Obilne zalihe pomažu, ali čak i sa njima, Evropa ne bi preživela zimu ako bi se potražnja za industrijskim gasom vratila na nivo pre krize.

Zbog toga, cena izbegavanja energetske krize je duboka recesija u proizvodnom sektoru i dugoročni gubitak privrednog rasta.