Narodna banka Srbije naredila je pre tačno godinu dana bankama da "zamrznu" tarifnike, odnosno da cene vrate na nivo pre poskupljenja usluga.
Dogovor koji je centralna banka tada postigla sa bankarima ističe 1. septembra, što znači da će banke od tog datuma moći da nastave sa obračunavanjem naknada po redovnim tarifnicima koji su bili u primeni pre uvođenja privremenih mera Narodne banke Srbije, a u kojima su cene usluga skuplje.
Iz NBS navode da banke mogu da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. godine i napominju da "to ne predstavlja povećanje tarifa, kako se u medijima navodi, već obračun naknada u skladu s važećim tarifnikom". Za neke klijente to, međutim, znači da će naknade od septembra plaćati i do 30 odsto više.
Pojedine banke već su objavile na svojim internet stranicama da će vratiti više iznose tarifa, dok su neke, poput Banke Poštanska štedionica, saopštile da neće menjati iznose naknada, odnosno da neće vraćati prethodne tarifnike, u kojima su bile više cene.
NBS je prošle godine uvela i novo pravilo, da sve finansijske institucije moraju najkasnije 45 dana pre izmene tarifa da obaveste centralnu banku. Dobra vest je, ipak, da banke, bar za sada, neće dodatno podizati cene usluga. Kako navode iz NBS, do sada nijedna banka nije najavila dodatno povećanje cena, ali je nekoliko banaka dostavilo obaveštenje o uvođenju novih usluga, kojima su dopunili paletu proizvoda.
Narodna banka Srbije je prošle godine kao trajnu meru donela Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, koja je na raspolaganju svim građanima, a kojom je ograničena cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na maksimalan iznos od 150 dinara i kojom je propisana garantovana sadržina ovog platnog računa.
UBS: Banke pojedinačno odlučuju o visini naknada
Podsetimo, poslovne banke su posle intervencije Narodne banke Srbije, smanjile naknade za 30 odsto i vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana.
Pošto NBS nije produžila ograničenje, mnoge klijente će od jeseni više koštati održavanje platnog računa, korišćenje kreditne kartice, prenos novca putem trajnog naloga, podizanje gotovine na bankomatu druge banke, korišćenje čekova, ali i sve ostale finansijske usluge.
Udruženje banaka Srbije (UBS) saopštilo je da će od petka 1. septembra, kada ističe period primene umanjenih naknada, poslovne banke imati mogućnost da pojedinačno odlučuju o visini naknada za svoje usluge, ali da će to učiniti na osnovu procene stanja na tržištu i sopstvenih troškova poslovanja. Oni podsećaju da će to uraditi uz saglasnost regulatora i obavezu pravovremenog informisanja klijenata.
Iz Udruženja navode da će se poslovne banke i ubuduće u kreiranju svoje cenovne politike voditi preporukama i propisima Narodne banke Srbije (NBS).
Podsećaju da su povoljniji uslovi za korišćenje platnih proizvoda i usluga poslovnih banaka, uvedeni prošle godine na inicijativu NBS, u okviru mera za podršku očuvanju stabilnosti tržišta i standarda građana.
Dodaju da su "odgovornom primenom posebnih uslova tokom perioda od godinu dana, poslovne banke doprinele ispunjenju ciljeva inicijative odnosno održanju standarda građana i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema". Navode i da su banke do sada već podržavale slične inicijative, poput moratorijuma na kreditne proizvode tokom pandemije 2020. i 2021. godine.
Tabaković: Ne mora sve naredbom
Narodna banka Srbije pozdravila je odluku Banke Poštanska štedionica da i od 1. septembra nastavi sa primenom umanjenih naknada za platne usluge i pozvala i ostale banke u Srbiji da pokažu jednaku odgovornost prema svojim klijentima.
Narodna banka Srbije navodi da je u prethodnoj godini preduzela čitav niz aktivnosti, čiji je neposredan rezultat bila odluka svih banaka koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine, da te naknade u narednih godinu dana, a počev od 1. septembra 2022. godine, umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja.
Iz NBS navode da će nastojati da banke i drugi pružaoci usluga, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanja kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima, građanima i privredom.
"Tržišna ekonomija podrazumeva svest da banke postoje zbog klijenata i ova odluka Banke Poštanska štedionica to dokazuje. Kao što vidite ne mora sve naredbom. Ovo je odgovornost na delu", rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Uzelac: Ključ je u finansijskoj edukaciji klijenata
Ekonomski stručnjak Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" rekao je za RT Balkan da su bankari na talasu psihološkog poskupljenja koji su iskoristili i mnogi proizvođači i trgovci, u poslovnom strahu, ali i pohlepi, pokušali da podignu cene svojih usluga, ali da je NBS tom merom podigla kočnicu i to zaustavila.
"Definitivno nije smanjena potreba banaka da smanje profit i neke će verovatno pokušati da podignu tarife, ali tržište je konkurentno i postoje banke koje neće. Glavni mehanizam je finansijska edukacija, da klijenti budu svesni usluge koju plaćaju i da sami procenjuju da li im ta usluga vredi 100 ili 600 dinara. Dokle god klijent na poskupljenje samo opsuje, banka nema razloga da i sledeći put ne digne tarife. Savet je da svako upravlja svojim finansijama i da shvati tu poslovnu igru banaka i da ih kazni prelaskom u drugu. Suština je da analiziramo naše potrebe i da vidimo šta je za nas najisplativije i da tako biramo banku", rekao je Dušan Uzelac za RT Balkan.
Da brojke koje klijentima deluju male, za banke mogu biti poprilično značajne pokazuje i podatak koji je NBS objavila prošle godine, jer je procenila da će očekivana ušteda smanjenja, odnosno "zamrzavanja" naknada za građane za 12 meseci iznositi više od 7 milijardi dinara, od čega se na uštedu po osnovu umanjenja naknade za održavanje tekućeg računa odnosi oko 2,5 milijarde, na uštedu po osnovu umanjenja naknade za izvršena plaćanja odnosi oko 1,5 milijardi dinara, dok se ostatak od oko 3 milijarde odnosi na uštedu po osnovu umanjenja ostalih naknada.