Ekonomija
Gimnazijalci se odriču diplome da bi postali zanatlije: Ovo su majstori koji zarađuju kao programeri
Škole organizuju i vanrednu nastavu, a najčešće dolaze oni koji su završili gimnazije i idu na prekvalifikaciju na niži, treći stepen. Najneobičniji primer prethodnih godina je bio violinista koji je završio Muzičku akademiju
Pojedine zanatlije u Srbiji zarađuju gotovo isto kao i programeri, što je najplaćenije zanimanje na domaćem tržištu rada, ali mladi i dalje nerado menjaju tastaturu i računar za majstorski alat. Jedno od zanimanja u kojima se relativno brzo može zaraditi plata, kao i u sektoru informacionih tehnologija, je bravar-zavarivač.
Oglasi za varioce su stalno otvoreni, a prosvetni radnici kažu da poslodavci majstore ovog profila zapošljavaju bukvalno iz školskih klupa. Oni koji su u junu završili trogodišnju školu, već su primili prvu platu.
Posao varioca je jedan od onih na kojima je čak i početnicima zagarantovana zarada od oko 80.000 dinara, dok plata iskusnih majstora ove struke iznosi i više od 2.000 evra, iako vrhunski stručnjaci zarađuju i duplo više.
U oglasima ima na desetine ponuda za poslove u Beogradu, Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji, a poslodavci početnicima nude od 500 do 650 dinara po satu. Jedna kompanija plaća od 14 do 18 evra po satu za posao u Nemačkoj, što znači da varilac za osmočasovni mesečni rad u ovoj zemlji za 20 radnih dana može da dobije od 2.250 do 2.900 evra.
Miloš Turinski sa specijalizovanog portala za zapošljavanje "Poslovi Infostud" kaže za RT Balkan da je najveća plata koju su do sada poslodavci nudili variocima bila oko 4.000 evra, ali ukazuje da se to uglavnom odnosi na sezonske poslove.
"Zavarivači imaju dosta velika primanja, ali im često nije zagarantovan posao tokom cele godine, jer se oglasi mahom odnose na projekte, koji traju dva do šest meseci. U inostranstvo ih zato vuče sigurnost stalnog posla i mogućnost veće zarade. Po oglasima ima ponuda za visoke plate, ali to se odnosi na vrhunske majstore i za posebne vrste zavarivanja. Visina zarade i potražnja za ovim majstorima zavise od tehnologije kojom rade, a naravno i od iskustva i specifičnih uslova - da li su u pitanju jednostavniji poslovi ili zahtevniji, poput podvodnog zavarivanja i slično", objašnjava Miloš Turinski.
U Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu navode da ovaj profil prethodnih godina nije bio naročito popularan među decom, ali da su poslodavci veoma zainteresovani za zapošljavanje tog kadra.
"Svi naši momci koji završe, ne mogu da dočekaju da dobiju diplome i da počnu da rade. Iz generacije koja je završila u junu, trojica mladića su u petak diplomirali, a u ponedeljak su počeli da rade u "Remingu". Ja to vidim kao veliku prednost. Mogu da se usavršavaju u struci i da polažu ateste, čime otvaraju sebi vrata da mogu da idu u inostranstvo. Momci sa našeg područja su traženi, jer znaju da se snađu u svakoj situaciji, spretni su, preduzimljivi i zbog toga su cenjeni majstori", kaže za RT Balkan Aleksandar Jankov, nastavnik praktične nastave u Mašinskoj školi u Novom Sadu.
Violinista gudalo okačio o klin da bi postao varilac
On napominje da poslodavci stalno pitaju da li ima đaka koji bi došli na praksu ili su završili, a da žele da rade. Oni osnovne bravarske i zavarivačke radove savladaju u školi, a za neke posebne tipove zavarivanja idu na dodatne obuke i tamo stiču sertifikate. Plata zavisi od firme, ali i od vrste zavarivanja.
"Početna plata je oko 80.000 dinara, a poslodavci su svesni da, ako im ne daju pristojnu platu, ne mogu zadržati dobrog zavarivača za manje para, jer će im sigurno druga firma dati više. Otvara im se i mogućnost da mogu samostalno da rade. Mogu nekoliko godina da provedu u nekoj firmi, da se formiraju i polako se osamostaljuju, a neki rade paralelno i u firmi i kod kuće za sebe. Ekspanzija je građevine i ima mnogo novih objekata, a svi oni moraju imati ulazna vrata, gelendere, terase, podrumska vrata, liftove, a sve što se kroji, seče i sastavlja od cevi je posao varioca", napominje profesor.
Za ovaj profil ima više zainteresovanih koji su odlučili da menjaju profesiju, nego onih koji ga upisuju posle osnovne škole. Škole organizuju i vanrednu nastavu, a najčešće dolaze oni koji su završili gimnazije i idu na prekvalifikaciju na niži, treći stepen. Profesor Aleksandar Jankov seća se da je najneobičniji primer prethodnih godina bio violinista koji je završio Muzičku akademiju i predavao u školi, a koji je kod njega došao na obuku za varioca. On napominje da je, osim zarade, motiv za promenu zanimanja i mogućnost lakšeg zaposlenja u inostranstvu.
Nema, međutim, dileme da ovo nije lak posao. Samim tim, ne može ni svako da ga radi, jer je važno da osoba osim želje za visokom zaradom, mora da ima talenat i strpljenje, jer su u pitanju precizni radovi, mogućnost greške je velika, a ona nekad može skupo da košta.
