Ekonomija
RT Balkan analiza: Koliko Srbiju košta odlazak mladih, školujemo kadar koji gradi tuđe ekonomije
Obrazovanje od predškolskog uzrasta do diplome u proseku košta oko 34.500 evra, navedeno je u istraživanju koje je sprovedeno na osam fakulteta Univerziteta u Beogradu 2019. godine, a za obrazovanje lekara i stomatologa potroši se drastično više novca
Odlazak mladih stručnjaka je problem sa kojim se suočavaju mnoge evropske zemlje, ali je u Srbiji on izražen decenijama unazad, toliko da preti da ugrozi funkcionisanje zdravstvenog sistema, zbog odlaska lekara i medicinskih sestara.
Za svaku zemlju Evropske unije se gotovo u evro zna koliko je prethodnih godina investirala u Srbiju, ali niko još nije izračunao koliko su s druge strane, evropske države imale koristi od priliva radne snage, naročito zdravstvenih radnika iz Srbije. Stručnjaci godinama ukazuju da Srbija kao protočni bojler školuje kadar koji gradi tuđe ekonomije.
Ne postoji ni tačan podatak koliko ljudi godišnje emigrira, ali se procenjuje da odlazi više od 25.000 građana Srbije. Najpribližniju sliku o tome koliko lekara godišnje ode iz naše zemlje pružaju podaci Lekarske komore Srbije (LKS), a prema njima prosečno oko 600 lekara svake godine posao nalazi van granica naše zemlje.
Problem bi mogao dodatno da se uveća zbog najavljenog fleksibilnijeg zapošljavanja stranaca, koje najavljuju nemačke vlasti, koje se trude da manjak radne snage na svom tržištu nadomeste privlačenjem kadra sa Zapadnog Balkana.
Osim budućeg izgubljenog doprinosa društvenom proizvodu, mlad čovek u emigraciju sa sobom nosi i ono što je u njega do tada uloženo. Ekonomista Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), koji je pre nekoliko godina sproveo istraživanje "Troškovi emigracije mladih" kaže za RT Balkan da i zemlja i porodice ulažu u obrazovanje i napominje da sve dok mlad čovek ne napusti zemlju, to predstavlja investiciju, ali da kada je napusti, to postaje trošak.
"U istraživanju koje je sprovedeno na osam fakulteta Univerziteta u Beogradu 2019. godine, izračunali smo da obrazovanje od predškolskog uzrasta do diplome u proseku košta oko 34.500 evra - ono što je uloženo u obrazovanje čoveka koji je 2000. krenuo u predškolsko, a 2018. godine diplomirao", navodi Jevtović.
Odlazak lekara više "boli" društvo
On kaže da ovaj podatak, kao i svaki prosek u statistici, nešto govori, ali mnogo i zamagljuje, jer se troškovi studiranja na fakultetima drastično razlikuju.
Tako državu ne košta isto diploma pravnika, ekonomiste i lekara.
"Bili smo svesni da postoje fakulteti kao ekonomski i pravni, koji idu na ekonomiju obima. Kod njih nema mnogo troškova što se tiče laboratorijskih uslova, a s druge strane imamo manje fakultete po broju studenata, poput stomatološkog i medicine, gde obrazovanje košta mnogo više. Diploma lekara "košta" oko 58.000 evra, a stomatologa oko 71.000 evra. Nemamo jasne podatke koliko je doktora otišlo u poslednjih deset godina. Moguće je da statistički ode više ekonomista, ali su nama društveno deficitarni doktori. Kada ekonomski ili pravni fakultet upiše po 1.000 studenata, vrlo je verovatno da zbog privatnih ili poslovnih razloga u inostranstvo ode njih po 80 ili više, ali to nije isto kao kada ode 60 medicinara, jer to više "boli" društvo", ukazuje Nenad Jevtović.
Društveni trošak obuhvata i ono što je dala država i što je dala porodica, jer je to na kraju sve novac građana Srbije. Jevtović napominje da se procenjuje da je godišnji trošak odliva mozgova od 2,5 do 3 milijarde evra, a ako se izdvoji samo trošak za obrazovanje, to je od 400 miliona evra, do 1 milijarde evra. Ostatak gubitka predstavlja eventualno učešće tih ljudi u kreiranju bruto društvenog proizvoda(BDP).
"Jedini istraživački ispravan metod koji smo mogli da primenimo jeste da napravimo scenarije, koje smo sveli na najpesimističniji i najoptimističniji. Ono što se pokazalo kada su objavljeni prvi rezultati popisa stanovništva u oktobru, jeste da je negde stvarnost broja ljudi koji odlazi, nešto bliža pesimističnijem scenariju. Optimistična prognoza je bila da odlazi 15.700 ljudi, a oko 49.000 je bio najcrnji. Direktor RZS je izjavio da odlazi oko 25.000 do 27.000 ljudi godišnje. Kakva je struktura tih ljudi, možemo samo da pretpostavimo. Odlaze svi - i kamiondžije, medicinske sestre, lekari i ekonomisti", kaže sagovornik RT Balkan.
On napominje da je Nemačka prvo mesto gde odlaze naši ljudi i dodaje da se očekuje da će tako i ostati, pre svega zbog snage nemačke ekonomije.
"Ona je ekonomski džin kojem stalno trebaju radnici i zbog toga ide sada ova promena zakona kod njih, koji će omogućiti fleksibilnije zapošljavanje stranaca. To će nam doneti ubrzane migracije i još veće probleme za domaće tržište rada. Država gubi, ali do sada je pokazala da nema metode da zadrži radnike. Ljudi su kao reka, ne možete ih zadržati, ali ih pametnim politikama možemo usmeravati. Pitanje oko tog usmeravanja suštinski i dubinski ulazi u izazove u kojima se mi nalazimo, pre svega koliko je to komplikovano da dovedemo u pitanje kako su raspoređene kvote na fakultetima. Najlakše je reći šta su rešenja, ali suština problema je da ne postoje društveni uslovi za reformu visokog školstva. Politika nema legitimitet, a ni alat da zatraži reformu", smatra Nenad Jevtović.
Najčešće odlaze specijalisti
Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić je rekao za RT Balkan da je poseban problem što nema pouzdanih podataka državnih institucija i zvaničnih statistika o profesionalnim migracijama, pa mi ne znamo zasigurno koliko nam lekara zaista odlazi u inostranstvo.
Sertifikat dobre prakse koji izdaje LKS, kako napominje Mrkić, potreban je i za rad u stranim privatnim klinikama u zemlji, s jedne strane, a s druge strane, ne traže ga sve strane zemlje, pa je i on samo okvirni podatak.
"Nemamo nijednu zvaničnu studiju, naučni rad na tu temu, imamo samo nagađanja. Što ne znači da ne treba da se zapitamo oko toga zašto častimo obučenim kadrovima zemlje koje imaju pet do sedam puta veći BDP od nas", ukazao je Mrkić.
On je naveo da iz naše zemlje najčešće odlaze specijalisti svih hirurških disciplina, oni koji se bave anestezijom i reanimacijom, koje su uvek tražene, radiolozi, pogotovo oni koji se bave invazivnom, dijagnostičkom i interventnom radiologijom, interventni kardiolozi i histopatolozi. To su stručnjaci čije diplome državu koštaju mnogo ovih od onih 58.000 evra, koliko zapravo država izdvaja za obrazovanje doktora opšte prakse.
Živorad Mrkić je istakao da problem nije izražen samo kod nas, već da on postoji i u Evropi gde već sada zbog odlaska stručnjaka u Ameriku nema dovoljno specijalista gotovo svih profila. Uz to, u mnogim zapadnim zemljama mesta na medicinskim fakultetima ostaju upražnjena, jer mladi biraju ono što im se čini da su lakše i unosnije profesije.
Dijaspora jača od stranih investitora
Stručnjaci ukazuju da zemlje iz kojih ljudi odlaze, ostvaruju čist gubitak, jer izostaje očekivani prinos od investicije u obrazovanje, od kojeg ustvari ima koristi zemlja u koju mladi odlaze, a koja u njih ništa nije uložila.
Manji deo sredstava vraća se u zemlju porekla kroz doznake.
Ekonomista Nenad Jevtović ukazuje da se snaga srpske dijaspore, ali i državni trošak vide i kroz doznake, čija vrednost se iz godine u godinu povećava. Prošle godine su naši ljudi iz inostranstva rođacima u Srbiju poslali više od pet milijardi evra, što je više od ukupnih godišnjih stranih investicija, koje su sa 4,4 milijarde evra takođe bile rekordne. U odnosu na bruto domaći proizvod doznake su prošle godine dostigle 8,2 odsto.
"Dajemo najbolje i pametne da odu tamo i oni šalju novac za preživljavanje ovde, umesto da smo napravili sistem da razvija našu privredu. To je makroekonomski izazovno. Procene su da još tri milijarde evra ili čak i više novca stiže neprijavljeno - kada mama, tata, tetka, donesu u džepu i novčaniku, za školovanje, letovanje, stanarinu i ostalo", kaže Jevtović.
