Inflacija u evrozoni je prestala da usporava u avgustu, što je zvaničnike Evropske centralne banke dovelo u nedoumicu dok procenjuju da li su pritisci previše uporni da bi rizikovali pauzu u povećanju kamatnih stopa.
Potrošačke cene su porasle za 5,3 odsto u odnosu na godinu ranije, što je više od dva i po puta iznad cilja koji su tražili kreatori politike.
"Izgledi za rast u evrozoni slabiji su nego što su zvaničnici predviđali u junu, dok je osnovna inflacija i dalje 'tvrdoglavo visoka'", izjavila je članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke Izabel Šnabel. Ističući izazov koji trenutno stanje u privredi predstavlja kreatorima politike, ona je izbegla da kaže šta će ECB preduzeti u septembru, rekavši da je danas nemoguće znati da li će troškovi zaduživanja i dalje rasti, piše "Blumberg".
Ona je rekla da nedavna dešavanja ukazuju da su izgledi za rast slabiji nego što je predviđeno u osnovnom scenariju, da osnovni pritisci na cene ostaju tvrdoglavo visoki, a da su domaći faktori sada glavni pokretači inflacije u evrozoni.
Sve su veće nedoumice za kreatore politike dok se približava termin za odluku o tome da li da podignu kamatne stope na sledećem sastanku ili da pauziraju i zadrže trenutnu visinu kamata.
Zvaničnici ECB sastaće se za dve nedelje, a ključni za njihova razmatranja su brojevi koji su počeli da pristižu u sredu i pokazuju da je rast cena u Nemačkoj usporio manje nego što se očekivalo, dok se ubrzao u Francuskoj i Španiji. Podaci o evrozoni mogli bi potvrditi da je osnovna inflacija i dalje zaglavljena iznad pet odsto.
Šnabel, koja je bila jedan od najoštrijih zvaničnika tokom ciklusa pooštravanja, insistirala je da će biti potrebne restriktivne stope da bi se ukrotile potrošačke cene, dok je priznala da je "vetrobransko staklo ECB postalo izrazito zamagljeno".
Ona je rekla da je restriktivna monetarna politika potrebna za blagovremeno vraćanje inflacije na cilj od dva odsto, ali da se ne može predvideti gde će biti vršna stopa, niti koliko dugo će stope morati da se drže na restriktivnim nivoima.
Tržišta novca smanjila su opklade na pooštravanje monetarne politike nakon ovih primedbi i sada očekuju da kreatori politike zadrže stopu na depozite na 3,75 odsto kada se sastanu sledećeg meseca. To je u suprotnosti sa ranijim prognozama, kada su predviđali povećanje od četvrtine poena nakon što se francuska inflacija ubrzala.
Prinos na nemački dvogodišnji dug, koji je među najosetljivijim na promene u politici, pao je za četiri bazna poena i kretao se nešto iznad tri odsto.
Strag od stagflacije i napuštanje evra
Evropska centralna banka će se boriti da dodatno pooštri monetarnu politiku, čak i kada je inflacija daleko iznad cilja. S druge strane, trgovci napuštaju evro brzinom kako špekulacije rastu.
Podaci u četvrtak pokazuju da je inflacija u evrozoni prestala da usporava u avgustu, ali tržište se kladi da je ciklus povećanja kamatnih stopa ECB-a gotov. Nakon niza loših ekonomskih cifara i komentara članice ECB Izabel Šnabel o strašnim izgledima, trgovci se zalažu za pauzu na sledećem sastanku.
Zabrinutost da se Evropa suočava sa stagflacijom — kombinacijom slabe ekonomske aktivnosti i visoke inflacije — navela je mnoge da kapituliraju i povukla evro na niže. U četvrtak je pao za čak 0,5 odsto na 1,0865 dolara, čime je gubitak sa vrhunca u julu iznosio skoro četiri odsto.
Analitičari su smanjili svoju srednju prognozu za valutu po prvi put za šest meseci, dok kompanije uključujući "Benk of Amerika" i "Džej Pi Morgan Čejs", vide da ona pada na 1,05 dolara, nivo poslednji put viđen tokom bankarske krize u martu.
"Ekonomija očigledno slabi, ali bazna inflacija ostaje zaglavljena. Ako slabost koju smo do sada videli nije dovoljna da smanji inflaciju, ekonomija treba da oslabi još više. To je glavna briga za evro", rekao je Atanasios Vamvakidis, iz "Benk ov Amerika.
Iako se rast potrošačkih cena značajno smanjio, najnoviji podaci pokazuju da je inflacija i dalje previše visoka, nakon što se ponovo ubrzala u Francuskoj i Španiji.