Nemačke fabričke porudžbine su u julu naglo pale, što je znak da najveća evropska privreda nije prevazišla probleme ni u trećem kvartalu. Potražnja je smanjena za 11,7 odsto u odnosu na jun, daleko gore od pada od 4,3 odsto koji su očekivali ekonomisti u "Blumbergovom" istraživanju. Taj pad je posledica velikih porudžbina, bez kojih bi pad bio veći za dodatnih 0,3 odsto.
Nakon što je izdržala zimsku recesiju izazvanu sukobom u Ukrajini, nemačka proizvodnja nije uspela da se poveća u drugom kvartalu, a verovatno će tako ostati i u trećem tromesečju.
S obzirom da će poslednja tri meseca 2023. verovatno doneti rast od samo 0,1 odsto, neki su oživeli termin "bolesnik Evrope", koji je Nemačkoj dodeljen nakon njenog ponovnog ujedinjenja 1990. godine.
Industrija je imala najveći problem, zbog slabe potražnje u Kini, ekonomiji broj dva u svetu, koja i sama gubi zamah.
Podaci o nemačkoj proizvodnji koji bi trebalo da budu objavljeni u četvrtak takođe mogu pokazati stalnu slabost, a ekonomisti predviđaju treću uzastopnu mesečno usporavanje privrede.
Predsednik Bundesbanke Joakim Nagel je za list "Handelsblat" priznao da trenutna situacija nije sjajna i dodao da je tačno da je Nemačka u zimskom polugodištu zapala u tehničku recesiju i da ekonomski razvoj od tada nije bio zadovoljavajući, ali da očekuje da će se slika promeniti.
On je ukazao na snagu tržišta rada, rekavši da je ono u mnogo boljem stanju nego devedesetih godina i dodao da to čini razliku u odnosu na period devedesetih godina prošlog veka sa kojim sada najveću evropsku ekonomiju porede.
"Nemačka nije bolesnik Evrope. Mislim da je to pogrešna dijagnoza i trebalo bi da budemo samopouzdaniji", poručio je Joakim Nagel.