Cene nafte skočile su iznad 90 dolara po barelu i daleko iznad zapadnog ograničenja od 60 dolara, nakon što su Saudijska Arabija i Rusija saopštile da nastavljaju sa smanjenjem proizvodnje i izvoza do kraja godine.
Saudijska Arabija, koja predvodi prošireni kartel OPEK+ sa Rusijom, "skinula" je sa globalnog tržišta dodatnih milion barela dnevno od jula, a sada su najavili da će smanjena proizvodnja potrajati do kraja godine.
Rusija je proteklih meseci, kao odgovor na zapadne sankcije, smanjila proizvodnju, a zamenik premijera Aleksandar Novak juče je rekao da će njeno smanjenje izvoza od 300.000 barela dnevno ostati na snazi do kraja godine.
Ovaj potez, koji preti da ponovo podstakne inflaciju na globalnom nivou, verovatno će podići tenzije sa Belom kućom, koja je kritikovala kraljevstvo zbog bliskog sarađivanja sa Moskvom. Saudijska Arabija je nedavno ušla u grupu BRIKS koju predvodi Rusija.
Bajdenova administracija želi da cene nafte drži pod kontrolom uoči predsedničkih izbora sledeće godine, gde su inflacija i troškovi goriva glavne teme predizborne kampanje.
"Uz oštar ekonomski pad, ova smanjenja ponude će dovesti do dubokih deficita u globalnim bilansima nafte i trebalo bi da podignu cene sirove nafte znatno iznad 90 dolara po barelu", upozorio je Bob Mekneli, predsednik "Rapidan enerdžija" i bivši savetnik za energetiku u Beloj kući.
Nafta "brent", međunarodna referentna vrednost, u utorak je porasla za 1,2 odsto na 90,04 dolara, nadmašivši 90 dolara po barelu prvi put od novembra. Američki marker "vest tekas untermedijejt" se ustalio na 86,69 dolara, što je povećanje za sličnu maržu. Cena ruskog "urala" iznosi 74,30 dolara po barelu.
Predstavnici iz industrije strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da pokuša da iskoristi zalihe nafte da utiče na izbore u SAD, jer su potencijalni kandidati poput bivšeg predsednika Donalda Trampa nagovestili da će pokušati da nateraju Ukrajinu da pregovara sa Moskvom.