Tokom prvih deset meseci 2022. godine rusko-kineska trgovininska razmena porasla je za trećinu i prvi put u istoriji približila se cifri od 154 milijarde dolara. Kako objašnjavaju stručnjaci, Moskva je značajno povećala snabdevanje Pekinga energentima, kao i drugim dobrima, što je deo okretanja Rusije ka Istoku pre svega kada je reč o izvozu.
"Od januara do oktobra 2022. godine trgovinski promet između Rusije i Kine povećan je za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine i iznosi skoro 153,94 milijarde dolara. Ostvarena vrednost je najveća u istoriji trgovinskih odnosa dve zemlje", navodi se u saopštenju Generalne uprave carina Narodne Republike Kine.
U međuvremenu, kompanije iz Kine počele su da se priključuju programu paralelnog uvoza i zauzimaju slobodne pozicije na ruskom tržištu nakon odlaska zapadnih konkurenata. Pod ovim uslovima, stručnjaci ne isključuju da će do kraja godine obim međusobne trgovine između dve zemlje dostići 170-180 milijardi dolara, a 2023. godine porasti na 200 milijardi dolara.
Prema podacima Generalne uprave carina Narodne Republike Kine, u prvih deset meseci ove godine izvoz kineskih proizvoda u Rusiju porastao je za 12,8 odsto, na 59,6 milijardi dolara, dok je Moskva povećala isporuku robe Pekingu za 49,9 odsto, na 94,34 milijarde dolara.
"Kina je počela aktivno da kupuje energente iz Rusije, a takođe je značajno povećala uvoz naših poljoprivrednih proizvoda. Važno je napomenuti da je Rusija danas jedan od retkih partnera Kine koji ima suficit u trgovini sa Kinom. Odnosno, većina drugih zemalja kupuje više od Pekinga nego što mu prodaje", rekao je za RT Aleksej Maslov, direktor Instituta za azijske i afričke zemlje Moskovskog državnog univerziteta.
Specijalista za međunarodna finansijska tržišta "Finmir" Roman Etkind rekao je da "stalni rast izvoza u Kinu delom posledica velikih sankcija Zapada Moskvi i da su u uslovima ograničenja SAD i EU u oblasti trgovine i energetike, ruske kompanije počele masovno da preorijentišu izvoz proizvoda na istok".
Treba napomenuti da je Rusija u oktobru 2022. prodavala svoju naftu u inostranstvu u proseku po 70,62 dolara po barelu, dok je cena sirovina na svetskom tržištu iznosila 90,33 dolara po barelu. Takvi podaci se navode u materijalima Svetske banke i Ministarstva finansija Ruske Federacije. Ipak, čak i uzimajući obzir popuste koje daje Moskva, obim ruskih prihoda od nafte i gasa za drugi mesec jeseni porastao je za skoro 16 odsto na godišnjem nivou.
"Statistika se ogledala i u činjenici da je cena energenata na svetskom tržištu u celini primetno porasla u odnosu na prošlu godinu. Otuda tako veliki obim trgovanja u monetarnom smislu ", objasnio je u razgovoru za RT Artjom Deev, šef analitičkog odeljenja "Amarkets".
Prema rečima Alekseja Maslova, "Rusija u velikim količinama kupuje od Kine visokotehnološke proizvode, mikroprocesore, alatne mašine, opremu i deo građevinskog materijala i da spisak glavnih uvoznih artikala uključuje robu široke potrošnje, odeću i obuću".
On je dodao da se deo kineske robe isporučuje u Rusiju po programu paralelnog uvoza i da su to, pre svega, oprema za IT sektor, mobilni uređaji, tableti, laptopovi i pametni telefoni.
Podsećamo, paralelni uvoz podrazumeva uvoz originalnih stranih proizvoda u Rusiju bez saglasnosti nosilaca autorskih prava. Vlada je još u martu odobrila odgovarajuću inicijativu da se domaće tržište obezbedi traženom robom u uslovima povlačenja mnogih stranih brendova i zapadnih trgovinskih sankcija Moskvi.
"Prema proceni Federalne carinske službe Ruske Federacije, od legalizacije paralelnog uvoza u Rusiju je na ovaj način već uvezeno 1,6 miliona tona robe u vrednosti od 12,6 milijardi dolara", izjavio je prvi zamenik šefa Federalne carinske službe Ruslan Davidov krajem oktobra.
Slobodne pozicije
Prema rečima Artjoma Deva, jednako sa uspostavljanjem snabdevanja robom kroz paralelni uvoz, kineski biznis je počeo da zauzima slobodne pozicije na ruskom tržištu nakon odlaska zapadnih konkurenata. U isto vreme, preduzeća iz azijske republike pokušavaju da postupaju pažljivo po ovom pitanju, naglasio je Aleksej Maslov.
"Neke velike kompanije, poput Huaveja, napuštaju Rusiju, plašeći se sekundarnih sankcija. U isto vreme, kod nas aktivno dolaze firme drugog reda, jer u drugim uslovima, uz visoku konkurenciju, ne bi mogle da se probiju na naše tržište, a nisu ni planirale da idu u Evropu i SAD. To, naravno, ne znači da imaju loše proizvode. Postoji, na primer, iskorak na našem automobilskom tržištu, gde Kinezi aktivno zamenjuju Evropljane i Japance, a nivo njihovih proizvoda je prilično visok", dodao je Maslov.
Treba napomenuti da je u 2021. rusko-kineska trgovina porasla za 36 odsto i prvi put dostigla 147,16 milijardi dolara. Ranije su se vlasti obe države dogovorile da povećaju vrednost na 200 milijardi dolara do 2024. godine. Prema Ministarstvu za ekonomski razvoj Ruske Federacije, uzimajući u obzir trenutne trendove, zadatak se može završiti.
"Planirano je da vrednosni pokazatelji međusobne trgovine na kraju 2022. godine pređu granicu od 170 milijardi dolara, a ako se zadrži sadašnja stopa rasta, cilj od 200 milijardi dolara biće dostignut sledeće godine", izjavio je nedavno direktor Odeljenja za razvoj bilateralne saradnje Pavel Kalmiček.
Prema rečima Alekseja Maslova, očekivani porast rusko-kineske trgovine na nivo od 170-180 milijardi dolara do kraja 2022. godine može se nazvati ozbiljnim napretkom. Istovremeno, kako je naglasio specijalista, rast indikatora dodatno doprinosi jačanju pozicije juana u svetu.
"Sada se aktivno vezujemo za novac u juanima. Ovim novcem možete kupiti više robe ili u Kini ili u Brazilu i nekim afričkim zemljama, gde je prihvaćena i valuta Kine. Ranije se juan lako mogao pretvoriti u dolare i evre, ali sada je to teže učiniti zbog sankcija. Kao rezultat toga, zapadne zemlje su zapravo automatski ojačale poziciju juana na globalnom finansijskom tržištu, iako to nisu htele. Sada je očigledno da su antiruske sankcije uticale na celo svetsko tržište", zaključio je Maslov.