Ekonomija
Dug je zao drug: Amerika ostaje bez novca za vojsku?
SAD na godišnjem niovu na servisiranje duga troše koliko i na odbranu - što nije održivo
Cena servisiranja američkog duga na godišnjem nivou uskoro će biti veća od godišnje potrošnje na odbranu, što Vašingtonu donosi čitav niz problema, piše u autorskom tekstu za "Blumberg" ekonomski istoričar Nil Ferguson.
Visoke kamatne stope i sve veći savezni dug koji je američka vlada napravila prethodnih godina više nisu toliko bezopasni kao ranije, piše on i naglašava da je on ranije izneo hipotezu da se velika sila koja više novca troši na otplatu dugova nego na odbranu nalazi u opadanju.
Tokom najžešće faze Hladnog rata, od 1947. do 1969. godine, američki budžet za odbranu bio je otprilike pet puta veći od iznosa koji se na godišnjem nivou trošio na servisiranje javnog duga.
Između 1970. i 1990. godine, iznos za isplatu dugova skočio je sa 21 na preko 70 iznosa koji se trošio na odbranu. Oni su se na kratko izjednačili 1997. i 1998. usled smanjenja vojnog budžeta, ali je odbrana nastavila da dominira nakon što je potrošnja na nju skočila posle terorističkih napada 11. septembra.
U drugom kvartalu ove godine, međutim, dve brojke su bile skoro identične, a gotovo je izvesno da će sledeće godine otplate kamata premašiti potrošnju za odbranu. Nije teško predvideti trajnu divergenciju nakon toga.
Ferguson u svom tekstu piše i o međusobnoj ekonomskoj zavisnosti SAD i Kine, tvrdeći da bi sukob te dve sile predstavljao "finansijsko uništenje" (Mutual assured destruction), aluziju na hladnoratovski pojam koji opisuje sposobnost dve supersile (u tom trenutku SAD i SSSR) da unište jedna drugu u slučaju nuklearnog rata.
On naglašava da, iako SAD već godinama rade na tome da "smanje zavisnost" od trgovine sa Kinom, to nije moguće učiniti u potpunosti, kao da koncept "Kimerike" - simbiotska ekonomska veza Kine i Amerike, koji je su Ferguson i nemački ekonomista Moric Šularik skovali 2007. godine - i dalje nije mrtav, čak i ako međusobna trgovina i protok investicije nisu na nivou iz prošlosti.
Godišnji trgovinski deficit SAD sa Kinom ostaje veći od 300 milijardi dolara, a više od 80 odsto uvoza pametnih telefona u SAD i dalje dolazi iz Kine, što je nedavno primetio i "Volstrit džornal", navodi Ferguson.
