"Blumberg": Energetska kriza u Evropi izazvaće višegodišnje nestašice i restrikcije

Računi će biti visoki, ali Evropa će preživeti zimu: kupila je dovoljno nafte i gasa da pregura grejnu sezonu.

Mnogo veće troškove snosiće najsiromašnije zemlje sveta, koje su zbog iznenadne velike potražnje Evrope isključene sa tržišta prirodnog gasa.

Zbog toga zemlje u razvoju nisu u stanju da zadovolje sadašnje i buduće potrebe, a najverovatnije posledice - zatvaranje fabrika, sve češće i dugotrajnije nestašice struje, raspirivanje društvenih nemira - mogle bi da se protegnu u narednu deceniju.

"Zabrinutost za energetsku bezbednost u Evropi pokreće energetsko siromaštvo u svetu u razvoju", rekao je "Blumbergu" energetski analitičar iz "Kredi svis" grupe Sol Kavonić. Navodi i da Evropa isisava gas iz drugih zemalja bez obzira na cenu.

Trenutna energetska kriza u Pakistanu, Indiji, Bangladešu i na Filipinima je malo lakša, ali svako olakšanje će biti privremeno.

Niže temperature ipak stižu, a šanse da se obezbede dugoročne zalihe su male. Jak američki dolar samo je zakomplikovao situaciju, primoravajući zemlje da biraju između kupovine goriva ili plaćanja duga. U ovim okolnostima, globalni dobavljači goriva sve su oprezniji u pogledu prodaje zemljama koje bi mogle biti na putu ka neuspehu.

U srcu ove situacije je reakcija Evrope na smanjene isporuke energenata. Odsečene od ruskog gasa, evropske zemlje su se okrenule "spot tržištu", gde su energenti koji nemaju kupce dostupni za isporuku u kratkom roku. Sa porastom cena, neki dobavljači u južnoj Aziji jednostavno su otkazali dugo zakazane isporuke u korist boljih prilika na drugim mestima, kažu trgovci.

Istovremeno, Evropa ubrzava izgradnju plutajućih uvoznih terminala kako bi u budućnosti dopremila više goriva. Nemačka, Italija i Finska su obezbedile pogone. Holandija je počela da uvozi tečni gas (LNG) sa novih plutajućih terminala u septembru. Očekuje se da će evropska potražnja za prirodnim gasom porasti za skoro 60 odsto do 2026, ocenjuje "Blumberg".

Izvoznici u Kataru i Sjedinjenim Državama sada primaju ponude evropskih uvoznika koji žele da kupe gorivo za popunjavanje novih kapaciteta. Prvi put, zemlje u usponu kao što su Pakistan, Bangladeš i Tajland su prinuđene da se takmiče po ceni sa Nemačkom i drugim ekonomijama koje su nekoliko puta veće.

"Pozajmljujemo zalihe energenata drugih ljudi" rekao je izvršni direktor "Vitol" grupe Rasel Hardi navodeći da "to nije sjajna stvar."

Obično kada postoji kratkoročna nestašica, zemlje mogu da potpišu dugoročne ugovore o snabdevanju, plaćajući fiksnu stopu za osiguranje pouzdanih isporuka godinama. To ovog puta ne važi. Čak se i ponude za isporuke koje će krenuti tek za nekoliko godina odbijaju.

Indija nije uspela da dogovori isporuke počevši od 2025. Bangladeš i Tajland su odustali od pokušaja da sklope ugovore o isporukama koji počinju pre 2026. godine, kada velike nove fabrike za izvoz u Kataru i SAD planiraju da počnu da isporučuju gorivo. Pakistan prošlog meseca nije mogao da zaključi šestogodišnji ugovor koji bi počeo sledeće godine, nakon što je nekoliko pokušaja kratkoročnih kupovina takođe propalo.

Dobavljači LNG-a strahuju da ove zemlje neće moći da plate obećane isporuke. Cena goriva je u američkim dolarima, a jedna pošiljka trenutno košta skoro 100 miliona dolara. Poređenja radi, isporuke LNG-a su u proseku iznosile 33 miliona dolara tokom 2010ih. A troškovi su i dalje veći u domaćim valutama jer dolar ubrzano raste, povećavajući pritisak na opterećene finansije zemalja.

Bez protoka ruskog gasa u Evropu, globalna tržišta gasa će ostati tesna. Spot cene će ostati visoke, a bez mogućnosti da obezbede dugoročne isporuke, zemlje u razvoju mogu tražiti prljavija goriva ili druge partnere.

Nedostatak energenata je već zbližio zemlje u razvoju i Rusiju. Rusija je više nego srećna da ponudi gorivo Pakistanu, Indiji i drugima koji su isključeni sa spot tržišta.

"Uspostavili smo kontakt sa ruskom stranom. Mi smo, naravno, veoma zainteresovani za nabavku LNG-a. Ako bogate zemlje uzmu sav LNG, šta će se desiti sa nama?", rekao je za državnu agenciju Tass pakistanski ambasador u Rusiji Šafkat Ali Kan.

Dok je kineski uvoz LNG-a u celini opao delimično zbog visokih spot cena, Peking je povećao kupovinu ruskog LNG-a uz veliki popust. Isporuke iz Rusije u Kinu do sada su ove godine porasle za oko 25 odsto.

Siromašnije zemlje se takođe mogu okrenuti jeftinijim gorivima poput uglja i nafte. Ili će tražiti da razviju sopstvene domaće resurse.

Međunarodna privredna komora Bangladeša pozvala je vladu da brže krene sa istraživanjem prirodnog gasa i na kopnu i u moru kako bi se zamenio skupi LNG. Kritičari pakistanske vlade pitaju se zašto nisu iskoristili rezerve gasa u delovima zemlje.

Za ljude koji su zabrinuti zbog klimatskih promena i životne sredine ovo nisu dobre opcije. Ugalj i nafta su mnogo prljaviji od gasa. Proces vađenja novih fosilnih goriva je energetski intenzivan i povezan sa povećanim zagađenjem i zemljotresima.

Zemlje u Južnoj Americi, poput Brazila i Argentine, možda će biti nešto slabije pogođene s obzirom na njihova ulaganja u hidroenergiju.

Uprkos tome, brazilski uvozni račun se više nego udvostručio tokom prvih sedam meseci ove godine na 3,7 milijardi dolara, što je rezultat porasta cena u inostranstvu i kašnjenja u projektu domaćeg gasovoda. Ako kišna sezona ove godine bude kasnila, Brazil će možda morati da kupi vreme još većim uvozom LNG.