RT Balkan istražuje: Da li je BDP pokazatelj rasta američke ekonomije ili samo dobar EPP

Bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Američkih Država koji je sa 14,77 biliona u 2008. prošle godine dostigao 25,46 biliona dolara trebalo bi da svedoči o eksplozivnom rastu američke ekonomije – ali, da li je zaista tako?

Stručnjaci ukazuju da uporedo sa rastom BDP-a raste i javni dug SAD i to tempom koji do sada nije zabeležen i premašuje 32 biliona dolara, pa se zato postavlja pitanje da li je BDP pouzdan pokazatelj rasta američke ekonomije ili samo dobar EPP.

Bruto domaći proizvod je vrednost svih finalnih dobara i usluga koji se proizvedu u ekonomiji jedne zemlje. Ekonomista Branko Pavlović za RT Balkan kaže da zaduživanje omogućava SAD da u statistici ima veći privredni rast.

"Sasvim je sigurno da, ukoliko imate javni, ili privatni dug na vrlo visokom nivou, kao što je to u američkoj ekonomiji, da vam te činjenice ukazuju na to da je vaš rezultat BDP-a napumpan, jer je on zapravo motivisan kasnijim skrivenim obavezama. Te obaveze se dosta efikasno rešavaju kroz inflaciju. Kada imate inflaciju onda vi zapravo topite taj dug, ali vam to pravi hiljadu drugih problema - od povećanja kamatnih stopa do puta u potencijalnu recesiju. To samo pokazuje koliko su sve te strukture problematične. Ako imate veći dug, a tako male stope rasta, pitanje je šta bi bilo da se ne zadužujete. Tada bi se pokazalo pravo stanje", smatra Branko Pavlović.

On napominje da ne možemo reći da je američki BDP nerealan, a da je evropski realan budući da su svi "besomučno štampali pare".

"U tom smislu, izvitoperenje veličine njihovog BDP-a je približno, iako je kod Amerikanaca veće. Tražiti realnost u sistemima koji guraju po dve hiljade milijardi dolara ili evra godišnje naštampanih para u sistem, koji onda naravno kreira povećanu privrednu aktivnost je iluzorno. To je bilo u prihvatljivim okvirima do 2008. godine, ali je posle tog perioda izgubilo svaku kontrolu. Sad su probali to malo da smanje, jer im je kreiralo preteranu inflaciju, ali još se to štampanje para vidi u porastu javnog duga po relativno niskim kamatama", objašnjava ekonomista.

On napominje da su kamate na obveznice i Amerike, kao i Nemačke i Francuske kao najjačih zapadnih ekonomija i dalje manje od referentne kamatne stope, tako da, ako banka hoće da se preko noći, radi svoje likvidnosti, zaduži kod Američkih federalnih rezervi (FED), ona na to mora da plati nešto veću kamatu, nego što je kamata na američke obveznice, što je, smatra, malo čudno s obzirom na dug koji se neprekidno uvećava.

"To nam govori da se štampanje para, samo na manje očigledan način, nastavlja kroz budžetski deficit koji se finansira dobrim delom iz primarne emisije", ističe Branko Pavlović.

On napominje da u izračunavanju bruto domaćeg proizvoda sve zemlje koriste istu metodologiju Svetske banke i dodaje da se stepen naduvanosti BDP-a najviše vidi u poređenju odnosa po državama u nominalnom BDP-u i prema paritetu kupovne moći.

"U tom smislu je ogromna razlika i zato se i primenjuje upoređivanje prema paritetu kupovne moći, što je metodološki mnogo ispravnije i daje realniju sliku stanja u ekonomiji. To vidimo po tome što je Amerika u prednosti po BDP-u nominalno u odnosu na Kinu 20 odsto, a ako merimo po paritetu kupovne moći, onda je Kina ispred Amerike 30 posto. Ta inverzija i razlika od plus 20 odsto za Ameriku na plus 30 odsto za Kinu u istoj godini u stvari nam govori o iskrivljenju prikazivanja bruto domaćeg proizvoda", napominje sagovornik RT Balkan.

Pavlović objašnjava da paritet kupovne moći praktično pokazuje da za taj novac može da se kupi više robe po tržišnim cenama u Kini, nego u Americi. On napominje da Kina još nije pretekla Ameriku po akumuliranom bogatstvu, ni po standardu građana, jer imaju 1,4 milijardu ljudi, ali da jeste u smislu veličine privrede. Dodaje da paritet kupovne moći govori o tome koji je stvarno obim i značaj tih privreda.

"Tamo ima 500 miliona ljudi koji žive bolje od 300 miliona ljudi u Americi, ali Kina pored tih 500 miliona ima još 900 miliona. Stvorili su ogromnu srednju klasu koja je na nivou više srednje klase u Americi. Dobar primer da se vidi realnija slika je i BDP Rusije, koji je na oko dve hiljade milijardi nominalno, dok je po paritetu kupovne moći na 5.500 milijardi. Da je Rusija stvarno ekonomija od 2.000 milijardi, ona ne bi mogla da izdrži sankcije i rat. Ta privreda to ne bi mogla, a pošto je ona u stvari 5.500 milijardi, onda može", kaže Branko Pavlović.

Galopirajući dug i BDP

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže da je dug Amerike iznad 100 procenata bruto domaćeg proizvoda, ali da je ona to sebi do sada mogla da priušti.

"Veliki broj drugih razvijenih zemalja ima visoku stopu duga, jer mogu da otplaćuju svoje obaveze i troškovi zaduživanja su im niži. Ne treba gledati samo koliko neko ima dug nominalno, nego koliki ima kapacitet da stvara novu vrednost i da otplaćuje taj dug", navodi Stakić.

"U Americi je to sve veći problem, jer je on sada galopirajući. Od onog trenutka kada je ukinula onaj plafon u Kongresu, pre nekoliko meseci, dug je rastao neverovatnom brzinom. Amerika se tako ponaša već decenijama s tim što je poslednjih godinu dana brzina rasta duga bez presedana", dodaje on.

Profesor napominje da je bruto domaći proizvod za ekonomiste osnovna makroekonomska mera, ali takođe napominje da je paritet kupovne moći, odnosno šta može da se kupi za taj nominalni odnos tačniji pokazatelj stanja u ekonomiji jedne zemlje.

"Ne možemo da kažemo da Amerika finansira BDP iz tog duga, ali imaju jedan deo BDP-a koji se koristi za otplatu postojećih dugova. Na primer, u Srbiji, na nivo BDP-a koji je 60 milijardi evra, deset odsto na godišnjem nivou koristimo za otplatu glavnica i kamata. Maltene sve razvijene zemlje, a i dobar deo zemalja u razvoju su deficitarne, troše više nego što generišu. BDP je niži nego što su potrebe za finansiranjem. Samo nekoliko zemalja je imalo tradicionalno suficit, poput Kine, ali Amerika tu prednjači sa nivoom deficita i brzinom zaduživanja", kaže profesor Stakić.

On smatra da će se dug i dalje povećavati, a da BDP neće pratiti tu stopu rasta, zbog čega ta zemlja postaje sve zaduženija. 

Prema analizi kompanije za upravljanje imovinom "Apolo", skoro trećina ukupnog duga američke vlade dospeće na naplatu u narednih 12 meseci. Podaci ekonomiste Torstena Sloka pokazuju da je udeo američkog javnog duga koji treba da dospe za godinu dana ili manje neprestano raste i sada iznosi 31 odsto. Što se tiče iznosa u dolarima, to je 7,6 biliona dolara, što je maksimum koji nije viđen od početka 2021.

Pored toga, javni dug koji dospeva na naplatu u bliskoj budućnosti čini više od četvrtine američkog BDP-a. Iako deluje ogromno, ispod je svog vrhunca iz 2020. godine, kada je činio nešto veći udeo.